"Bile smo ženski Bitlsi"

"Kad sam osnovala 'Đerdan', prvi ženski ansambl u Jugoslaviji, ljudi su padali u nesvest u redu za kartu, a žene plakale i vrištale. Pojavimo se i danas na TV, nije nam teško da se okupimo, a pesme pamtimo, ali drugo je vreme, zavladali su turbo folk i šund," kaže pevačica Mira Vasiljević.

"Đerdan": Mira Vasiljević, Goca Lazarević, Beba Tošić, Jasna Vasiljević, Snežana Đerdan, Snežana Đurišić i Goca Stojićević

Maestro Vlastimir Petrović Carevac se i mrštio i smeškao dok je u studiju Radio Beograda sa svojim orkestrom pratio mlađanu Miru Vasiljević koja je pevala pesmu "Evo srcu mom radosti" i pri tom se tresla kao da je u nju uključena struja. Devojku mu je poslao muzički urednik Đorđe Karaklajić, da je čuje i da svoj pristanak da postane solista Radija.

Carevac je na kraju prekinuo svirku, rekao klarinetisti Bokiju Miloševiću da preuzme dirigentsku palicu i izašao iz studija. Stajao je pored odškrinutih vrata i osluškivao mlađanu Miru. Otpevala je pesmu "Nekad cvale bele ruže", a orkestar joj je na kraju aplaudirao. Glumeći ljutnju, Carevac je ponovo ušao u studio upitao Miru da li je završila posao, a onda joj pokazao vrata.

Mira Vasiljević (76), nekada prvi biser i osnivač ženskog vokalno-instrumentalnog ansambla Đerdan, kaže da još sanja tu audiciju i Carevca, jer je Radio Beograd napustila sa suzama u očima ubeđena da su joj sve lađe potonule.

- Nikome o tome nisam pričala, rešila sam da sve zaboravim. A onda je stiglo pismo u kome me obaveštavaju da sam prošla audiciju i da dođem u Radio Beograd i potpišem ugovor. Počela sam da vrištim od sreće.

Uvažena doktorka

Mira je rođena i odrasla u Ripnju, selu nadomak Beograda.

- Imala sam samo četiri godine kada me je otac Radoje, stolar po zanimanju, naučio da igram kolo i počeo da vodi na narodna veselja da pevam seljacima i igram keca u kolu.

Moj Radoje je poginuo u Drugom svetskom ratu kao partizan, pa je majka Milojka morala da odgaji mene, brata i sestru, a bili smo jedan drugom do ušiju. Sećam se da mi je naša krsna slava Mitrovdan bila najlepši dan u godini, jer su nam u kuću dolazili muzičari Romi.

Govorila sam im da ću postati pevačica a oni u šali pretili da će me ukrasti. Majka se mrštila, već tada je planirala da ja postanem uvažena doktorka - priča Mira.

Ipak, detinjstvo i mladost na selu nisu joj protekli u pesmi i veselju. Sa majkom bratom i sestrom leti je išla u nadnicu, kopala je, riljala, plastila seno, čuvala tuđu stoku.

- Završila sam osmogodišnu školu, a onda se upisala u gimnaziju u Beogradu. Dok sam na putu do gimnazije prolazila pored srednje muzičke škole "Stevan Mokranjac", kao da sam prolazila pored hrama, stajala bih i osluškivala zvuke instrumenata.

Završila sam treći razred gimnazije i već se zadevojčila kada je nešto puklo u meni. Te godine sam predala dokumenta za upis u muzičku školu "Mokranjac", i položila prijemni na muzičko-teoretskom odseku.

Majci nisam ništa rekla, ona je i dalje bila uverena da sam gimnazijalka i da ću upisati studije medicine. U gimnaziji sam se sa ocenama jedva provlačila, u muzičkoj školi sam bila najbolja učenica, na kraju i đak generacije.

Moj razredni starešina, profesor Duško Kostić, izdejstvovao mi je stipendiju od srednje muzičke škole "Živorad Grbić", u Valjevu. Morala sam majci da kažem istinu, zaplakala se i poljubila me.

Posle diplomiranja Mira je odmah otišla u Valjevo i počela da radi kao nastavnik muzike.
- Jaoj, bila sam glavna ženska u Valjevu, mlada, lepa, zgodna... Muškarci, naročito muzičari, obletali su oko mene. U školi smo rešili da osnujemo odsek za duvačke instrumente, učenici su bili stariji od mene, dobacivali mi i zviždali za mnom sve dok ih nisam kao nastavnica dovela u red - smeje se Mirjana.

Ubrzo se zaljubila i udala za Žarka Vukičevića koji je radio kao sudija za prekršaje u Ripnju i rodila ćerku Natašu.

- Brak je trajao dve godine, odmah nešto je škripalo. Žarko je službeno prebačen u Novi Bečej, pa sam podnela tužbu za razvod braka. Imala sam sreću da upoznam Mišu Vasiljevića, koji je bio lep kao Apolon, obrazovan i predobar, pa sam se za njega udala i rodila opet ćerku, Jasnu, koja je sada moja muzička naslednica.

Nekako u to vreme sam položila i audiciju za solistu u Radio Beogradu i počela da snimam. Radila sam kao nastavnik muzike u nekoliko škola, a kada sam 1973. postala član ansambla JNA i beogradske Estrade, rekla gospođi pedagogiji i radu po školama jedno veliko zbogom i postala profesionalna estradna umetnica.

Muzički maraton

Mira je upoznala kompozitora i harmonikaša Budimira - Bucu Jovanovića i objavila prvu singl ploču. Sa PGP-om je odmah potpisala i ekskluzivni ugovor i do 2003. otpevala i snimila više od dve stotine pesama, ušla u legendu, ostavila neizbrisiv trag u domaćoj muzičkoj produkciji.

- Ansambl Đerdan je, ipak, moje najdraže čedo. Nećete verovati, ali osmislila sam ga iz puste dosade i vatanja zjala prilikom maratonskih putovanja i koncerta uzduž i popreko Jugoslavije.

Dok bih u garderobi čekala svoj red da izađem na binu, vezla sam goblene i razmišljala kako bi bilo dobro da osnujem jedan ženski vokalno-instrumentalni sastav.

Ispričala sam to koleginicama Anđelki Govedarević i Veri Ivković, oduševile su se. Te godine pevala sam na takmičenju harmonikaša u Sokobanji i tamo upoznala dve mlade devojke harmonikašice, Dragicu i Slavicu Janković.

Ubrzo sam imala orkestar i ženski pevački kvartet iz snova. Šest meseci smo se pripremale za nastup.

Prvi koncert bio je prava bomba, u Jugoslaviji nije tada bilo ženskog orkestra, a ono što je usledilo liči na priču o muzičkoj karijeri Bitlsa ili Rolingstonsa, ne šalim se, bili smo ženska grupa zbog koje su ljudi padali u nesvest u redu za kartu, a žene plakale i vrištale na koncertima. Na turneji po Jugoslaviji ili Evropi bili smo 360 dana u godini, a pet se odmarali - priča Mira.

Mira Vasiljević i danas žali što ansambl Đerdan više ne postoji. Gotovo sve "đerdanke", pa i one koje su u ansamblu pevale kasnije, postale su solistkinje i estradne zvezde.
- Pojavimo se ponekad na TV, nije nam teško da se okupimo, a pesme pamtimo. Ali, drugo je vreme, zavladali su turbo folk i šund.

Moja ćerka Jasna, koja je odrasla uz Đerdan i pevala u njemu, osnovala je sastav Ogrlica od bisera. Verujemo i ona i ja da nije kasno da se lepim starim pesmama koje su "đerdanke" pevale vrati stari sjaj. Meni su se svi snovi u životu ostvarili, pa verujem da će i taj san postati java.