Lepa Lukić: Jedva pobegla od motike
Pesma "Od izvora dva putića" je njena estradna lična karta, ali i njen životopis može da se udene u tu pesmu.
Rođena je kao Lepava Mušović, 1940. godine, u selu Miločaj, kraj ladne Morave, blizu Kraljeva. Mogla je da ostane na selu, da muze krave, plasti seno, vozi traktor...
Međutim, pevala je dok je sa majkom Milosijom i bratom Radetom okopavala njivu i brala kukuruz, na seoskim prelima i poselima i govorila svima da će postati pevačica. "Kakva pesma, kakvi bakrači", ljutila se majka, "ćuti i kopaj, od motike se živi."
Lepa Lukić (69), kraljica narodne muzike, krunisana od naroda, izabrala je drugi putić, mnogo neizvesniji, trnovitiji, ali joj se ta staza na kraju pozlatila. Kada je počela iz zabave da peva na priredbama u Kraljevu, predosećala je da će postati kraljica pesme. Jedva je nagovorila brata Radeta da je odvede u Novi Sad na audiciju za mlade talente.
Otpevala je pesmu "Vihor ružu niz polje teraše", a Radio Novi Sad je emitovao taj snimak. Ubrzo su u kuću banuli ljudi iz Mataruške Banje, trebala im je kafanska pevačica. Jedva je ubedila majku Milosiju da joj da blagoslov jer je brat Rade tada bio u vojsci, a zemlja je tražila što više ruku.
''Milosiju sam nekako ubedila da je to moj životni put, ali Rade samo što me nije tukao, nije razgovarao sa mnom. Kasnije, kada sam postala estradna zvezda, Lepa Lukić, rekao mi je da je samo bio uplašen da ne postanem skitnica i probisvet. U kafani sam kalila glas, pevala sam po restoranima širom Srbije i Bosne, ali sam silno želela da zapevam u nekom beogradskom restoranu'', rekla je Lepa lukić.
''Čula sam da u kafani "Stambol kapija" pevaju Cune Gojković, Vasilija Radojčić, Zvonko Bogdan, sve same veličine. Doputovala sam u prestonicu, namontirala se i krenula u Vasinu ulicu gde se kafana nalazila. Šef kafanskog orkestra je bio Branko Belobrk. Predstavim mu se, kažem da bih rado pevala, vidim da pojma nema ko sam, neće da razgovara. Molim ga i preklinjem da samo čuje kako pevam. Na kraju je pristao, odveo me je u svoju kancelariju, da pred kafanskim gostima ne ispadnem smešna ako počnem da kreštim. Pustim ja u njegovoj kancelariji glas, čovek ne diše. Kaže: "Otpevaj još nešto, dobra si, ajde da vidimo kako zvučiš sa orkestrom." Otpevala sam te večeri pet pesama, gosti u kafani su sekli vene, dobila sam angažman, potpisala ugovor na tri meseca''.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 29.11.)
