Sinan: Mogu da biram gde ću da pevam
Sinan Sakić (55) nedavno je gostovao u Ofenbahu kod Frankfurta. Iako je ovaj deo Evrope okovan snegom i ledom, on je svojim hitovima podigao atmosferu do usijanja.
- Imam dosta prijatelja u Ofenbahu koji me uvek lepo dočekaju. Sa publikom sam uvek zadovoljan i imam najbolju publiku na svetu - kaže Sinan.
Gde najradije gostujete u dijaspori?
- Ja ne idem kod svih i mogu da biram gde ću da pevam. Imam nekih tridesetak prijatelja koji drže diskoteke i kod njih najradije gostujem. Znači, odem dva puta u godini i ne treba mi više. To je meni dovoljno, nemam ni snage za više.
Zašto ste tako arogantni prema publici i ne slikate se sa obožavaocima?
Ne pljujem po sebiDa li ste se pomirili sa Miletom Kitićem? A, sa Milošem Bojanićem? |
- To nije tačno! Nikada u životu nisam odbio da se slikam sa publikom. Ne želim samo da se slikam na sceni, jer gubim koncentraciju. Kada siđem sa bine onda može da mi priđe ko god hoće i nikada u životu nisam odbio da se slikam sa obožavaocima.
Da li ste kao dete maštali da budete pevač?
- Ne, kao klinac lupao sam u kante i maštao da postanem bunjar. Međutim, moj tata koji je završio konzervatorijum u Zagrebu razboleo se mlad i morao je da ode u penziju, ali je radio kao profesor u muzičkoj školi koja je bila blizu naše kuće. Najverovatnije se upalašio da se ne razbolim kao i on i nije mi dao da priđem ni jednom instrumentu. E, onda sam ja na kvarnjaka počeo da lupam bubanj. Kad me je prvi put video, tresnuo me je o zemlju. A meni je, u stvari, san bio klavir.
Da li ste ostvari taj san?
- Jesam, sada u ovim godinama imam dva klavira. Imam profesionalni klavir koji mi je žena kupila za prošli rođendan. Nisam ni znao. Kad sam video klavir ostao sam bez reči. Naučio sam mnoge stvari da sviram. Takav klavir ima samo još Željko Joksimović - beli i malo je manji od mog. A u Loznici nisam mogao da izdržim bez klavira, pa sam kupio i jedan koji imam tamo.
Jedem jednom dnevnoDružite li se još uvek intenzivno sa Džejom? Koje je vaše najomiljenije piće? |
Zašto ste promenili stil muzike?
- Ne treba u životu raditi stvari koje su prevaziđene. Svi pevaju na istu foru kao što smo pevali 80-ih godina. Treba ići za trendom. Ko zna-zna. Uvek sam žudio sa nekom novinom, da iznenadim publiku sa novim trendom, a danas mladi to traže. Kada bih ostao uvek na istom ne bih trajao 33 godine.
Da li ste razmišljali da počnete da pevate zabavne pesme?
- Neću baš bukvalno preći u zabavnjake, ali latino da.
Ima li danas dobrih pevača kao ranije?
- Nekada je bilo teže ući u taj krug dobrih pevača kao što su Lepa Lukić, Marinko Rokvić, Tozovac ili Toma Zdravković. I danas ima mnogo dobrih pevača, samo je šteta što ih neko "pojede". Istroši ih kao jogurt. E, to je najcrnja stvar kod te dece i žao mi je zbog toga.
Bavite li se još nekim biznisom osim pevanjem?
- Ne, ne. Supruga mi je slikar i jedina je žena koja radi Tapijevu verziju. Najverovatnije za godinu ili dve imaće svoju galeriju.
