Nedelja 16. 1. 2022.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
0
Nedelja 19.12.2010.
14:15

Notice: Trying to get property of non-object in /var/www/arhiva.vesti-online.com/1.0/system/frontend/views/helpers/Authoralias.php on line 10

Notice: Trying to get property of non-object in /var/www/arhiva.vesti-online.com/1.0/system/frontend/views/helpers/Authoralias.php on line 10

Notice: Trying to get property of non-object in /var/www/arhiva.vesti-online.com/1.0/system/frontend/views/scripts/open/news.phtml on line 73
A

Junak prvog TV Dnevnika

U jednoj od hala Beogradskog sajma 15. avgusta 1958, gde je bio smešten studio Radio-televizije Beograd, mlađani Miloje Orlović, tada sportski novinar i košarkaški as studentske reprezentacije Jugoslavije, čekao je da se kamere uključe i da započne vođenje prvog TV Dnevnika.

Spikeru Miloju jedva su pronašli odelo, jer je bio 192 centimera visok, morali su u krojačnici da mu produže rukave na sakou. Kamerman Mile Top brisao je suze od smeha dok je govorio Miloju: "Mršav si k'o saraga, imaš noge ko kanarinac, gde tebe nađoše"! Miloje mu je uzvraćao istom merom. "Ti imaš glavurdu kao bundevu, ali praznu".

 

Američki televizijski stručnjak Bil Baret, koji je nadgledao pripreme, samo što nije čupao kosu, jer je već počelo odbrojavanje. "Što se ovi svađaju?!", vrištao je na engleskom. "Hoću tišinu"! Iz režije se čulo: "Tri, dva, jedan, krećemo!"


- Bio je to veliki korak za Televiziju, a za mene onaj od sedam milja - smeje se Miloje - Mića Orlović dok započinje priču o svojoj karijeri novinara, spikera i voditelja programa koja je trajala pet decenija i načinila od njega legendu koja hoda, a onda vrlo ozbiljno dodaje - tako dobro smo odradili taj prvi TV Dnevnik da je Bil Baret na kraju priznao:"Vi ste luda nacija, nisam primetio ni jednu grešku".
 

San o NBA ligi

Mića i Gordana Boneti

Mića Orlović je brzo postao medijska ličnost koja se teško zaboravlja. I zato deluje gotovo holivudski njegova priča da je tri dana plakao kada su mu kao studentu jugoslovenske i svetske književnosti ponudili stalan posao novinara i reportera u Radio Beogradu i predočili mu da će u Jugoslaviju vrlo brzo stići svetsko čudu - televizija!


''Da budem iskren, nisam ni sanjao da ću postati medijska ličnost, želeo sam da budem zvezda među koševima, na sportskom terenu, da igram u NBA ligi, da me navijači nose na ramenima. Rođen sam u Valjevu 1934. godine. Košarku sam počeo da igram kao dečak, u prištinskom Jedinstvu, gde je moj otac Sekula radio neko vreme kao profesor i sekretar srednje poljoprivredne škole. Onda je isti posao nastavio u valjevskoj poljoprivrednoj školi, a ja kao gimnazijalac postao prvotimac Omladinca. Moram da

Ma kakav kredit


Mića priznaje da je dobro zarađivao, među prvim Jugoslovenima je vozio "ajkulu", automobil iz snova, a mogao je da ima, ako ne vilu, onda lepu porodičnu kuću negde na periferiji Beograda. Nije kupio kuću, i kaje se zbog toga.
- Stižu me sportske povrede, osećam posledice skoro svake ogrebotine u ovim godinama. Zgrada u kojoj Bilja i ja stanujemo nema lift, pa mi je ponekad teško da se popnem na četvrti sprat. A, uvek sam obožavao prirodu. Dobio sam jednom ponudu da prodam ovaj svoj stan od 84 kvadrata, podignem kredit na tri godine i kupim blizu Beograda kuću od 150 kvadrata. Nisam, jer da budem iskren, uvek sam se plašio kredita, a da štedim pare nikada nisam umeo.

kažem da sam tada počeo i da pišem, da se bavim sportskim novinarstvom, postao sam dopisnik beogradskog lista "Sport". Otac Sekula i majka Stana želeli su mom mlađem bratu Draganu i meni da pruže baš svestrano obrazovanje, tako da smo krenuli i u nižu muzičku školu, brat je svirao harmoniku, a ja harmoniku i klavir.

Ludovao sam tada za džezom, svirao igranke sa orkestrom, lomio devojačka srca. U Beograd sam došao da studiram jugoslovensku i svetsku književnost, postao stanovnik studentskog grada i nastavio da igram košarku.

Vrlo brzo me je zapazio trener Ranko Žeravica koji je u to vreme osnovao košarkašku studentsku reprezentaciju Jugoslavije. Trenirali smo ubitačno, zauzimali prva mesta na mnogim međunarodnim turnirima mladih reprezentacija.

I dalje sam pisao za "Sport", radio u razglasnoj stanici u Studentskom gradu, stigao je i brat Dragan koji je upisao studije jugoslovenske književnosti, doneo je i harmoniku pa smo bili glavni na svim sedeljkama i zabavama u studenjaku. Ali, meni je košarka bila na prvom mestu, fakultet sam otaljavao''.
 

Tri dana plakanja


Iznenada je sportska redakcija Radio Beograda raspisala konkurs za spikere i reportere. Mića se seća da ga je neki student Zijad iz Zavidovića nagovorio da se prijave.

''Na taj konkurs se prijavilo stotinak kandidata, prošao sam audiciju i sve zaboravio. Tri meseca kasnije na Terazijama me je zaustavio legenda Brana Surutka, koji je bio u žiriju i upitao me: "Gde si ti, danima te tražimo, prošao si audiciju, dobićeš stalno zaposlenje, ovo ti je životna šansa!" Tako sam postao reporter u sportskoj redakciji Radio Beograda, izveštavao sa sportskih terena, prenosio fudbalske i košarkaške utakmice. I dalje sam bio član košarkaške omladinske reprezentacije, išao na pripreme i takmičenja. Onda su me jednoga dana pozvali čelni ljudi Radio Beograda, Vlada Pešić i Vlada Mitrović i rekli mi: "Mali, u Beograd stiže televizija, računamo na tebe, ali moraš da odlučiš, ili ćeš da budeš košarkaš ili član našeg tima. Lomio sam se

Drugi brak, druga sreća


Iza svakog uspešnog muškarca stoji jedna žena. Mića je suprugu Biljanu upoznao na radnom mestu kada je postao šef programa za inostranstvo.


''Obavestili su me da će mi sekretarica biti Biljana Vukićević, da je zaljubljena u mene i da povedem računa o tome. Tada sam bio razveden, imao ćerku iz tog prvog braka i nije mi se mililo da ponovo ulazim u neku stalnu vezu, ili još gore, stanem pred matičara. Međutim, Biljana me je začarala. Odvela me je u Podgoricu, upoznala sa svojim divnim roditeljima, pa sam je posle mesec dana zaprosio. Pristala je, na moju sreću. Iako sam godinama zbog posla bio samo gost u kući, moja Bilja me je držala kao malo vode na dlanu.

tri dana, nisam išao na posao, plakao sam... Tada košarkaši nisu zarađivali kao danas. Dobijali smo pare za pojačanu ishranu, američke patike super go, dresove, trenerke... Radi sigurne egzistencije morao sam da zaboravim košarku.


Bio je to za Miću Orlovića ulazak u istorijat domaće televizije. Čudo je krajem pedesetih godina stiglo u Jugoslaviju, na Beogradskom sajmu napravljen je prvi studio RT Beograd.


''O televiziji tada niko pojma nije imao, tehničari i kamermani su se obučavali u inostranstvu. Sećam se da sam sa dvadesetak mladih i pažljivo izabranih srećnika danima gluvario po studiju. Pripremali smo se za posao veka, kako su ga nazivali. Išli smo u Akademiju nauka gde su nam profesori držali časove gramatike i dikcije. Ja sam se i dalje držao svojih emisija koje smo vodio sabajle na Radiju, tako da bih preko dana mogao da se pripremam za novi posao. Nisam baš verovao da ću ući u taj, najuži krug, pored Mileta Zdravkovića, Dušanke Kalanj, Branislava Surutke, Olge Nađ, Ljiljane Marković... Jednog jutra dođem na posao u Radio Beograd, a moj tonac mi kaže: "Valjevac, pljuni tu žvaku, pa da častiš piće. Čuli smo da si izabran da vodiš Dnevnik!"


Tako se ime Mića Orlović upisalo u istoriju srpske televizije. Posle odsluženja vojnog roka postao je, pored Branislava Surutke i Olivera Mlakara jedan od najpoznatijih voditelja zabavnih programa i kvizova, bio urednik programa za inostranstvo. I, ljubimac žena.

Kršan i markantan važio je za jugoslovenskog Džona Vejna, glumio je u osam filmova. Mića i sada kao mladić gazi osmu deceniju života. Sa suprugom Biljanom živi u stanu na četvrtom spratu jedne zgrade na Voždovcu, u Beogradu, druži se sa prijateljima, sluša džez muziku, prati sportske događaje, ode na poneku košarkašku utakmicu, jer tamo može da sanja svoj neostvareni san, da vidi sebe kako postiže u zadnjim minutima pobedničku trojku na evropskom ili svetskom prvenstvu u košarci, drži pehar, plače i sluša himnu.

  

Na prisilnom odmoru


Usponi i padovi su neminovni u svakoj karijeri, imao ih je i Mića Orlović.


''Posle Titove smrti svašta mi se izdešavalo. Direktor Goran Miljković odredio je da budem urednik programa za inostranstvo. Sa ekipom sam putovao po svetu, radio emisije o našoj dijaspori, stekao brojne prijatelje među našim iseljenicima. Bio je to najlepši period u mojoj karijeri. Onda su me skinuli sa tog posla i prebacili u marketing. Iako sam napravio dva kviza "Ginis" i "Istorija srpskog naroda", iz matične kuće sam izbačen kao nepodoban, poslali su me na prinudan odmor sa 33 odsto od plate. Tako sam dočekao penziju, a bio sam u najzrelijim godinama, sedeo sam kod kuće, čuvao ženu i ona mene, jer i ona je doživela istu sudbinu''. 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
  • 2022 © - vesti online