JEKIĆ
Iz Krupe na Vrbasu javio se Milan Jekić koji pita za poreklo svoje porodice, uz jedini podatak da im je krsna slava - Sv. Stefan. Za ostalo, da mu se obratimo putem imejla?! Srećom, imamo građe za poreklo Jekića a, inače na ovakav štur dopis u kojem nas čitalac upućuje da se za "ostalo" informišemo kod njega(!), odgovaramo prvenstveno zbog toga da bi i ostali zainteresovani za naše istraživanje znali "da se ne dopisujemo sa čitaocima", osim ako to mi, kao etnolozi, ne procenimo neophodnim.
Među prezimenima u Bosni, Jekići su zastupljeni sa nekoliko različitih grana na ograničenom prostoru uglavnom oko Prijedora, Banjaluke i Dubice. Slavu Sv. Stefana slave samo Jekići u selima parohije Rekavice kod Banjaluke, gde spada i Krupa na Vrbasu. Samo oko Banjaluke ima Jekića sa još tri slave: Lazareva Subota, Đurđevdan i Časne Verige.
Krsna slava ne mora mnogo da govori o poreklu Jekića, jer je veliki broj srpskih porodica menjao svoje prethodne svetitelje za arhiđakona Stefana, a pogotovo su labavijem vezivanju za krsne slave uočene porodice za koje se pretpostavlja da su poreklom od srednjovekovnih Sasa, ponemčenih lužičkih Srba koji su u nemanjićkoj Srbiji prešli na pravoslavnu veru i tako se vratili u srpstvo.
O tome bi mogla da svedoči i svetla komplesija sa pegicama, riđa kosa i zelene oči, osobine koje se pripisuju starim Slovenima i severnim Srbima a koje smo konstatovali kod "žutih" Jekića u Malom Blašku kod Slatine, ranijih Miljevića "stefanjštaka", doseljenika od Grahova koji su ovde ušli u "crnomanjaste" starosedeoce Jekiće i prihvatili njihovu slavu - Đurđevdan!
Ako se ima na umu da je oblast Bosanske krajine naseljavana stanovništvom iz Stare Srbije, najvećim delom iz Raške i Polimlja i Potarja, onda ih prethodno rečeno o Jekićima, svečarima Sv. Stefana i ostalih slava, vezuju za ove prostore, posebno za grupu srodnih porodica: Dobrijević (ponegde se piše i Dobrojević)-Torbica-Mijatović-Miljević i druge. Dobrojeviće srećemo u okoline Krupe, Starog Majdana i Dubice sa slavama Sv. Stefan i Đurđevdan, dok su Dobrijevići sa istom slavom nastanjeni u većem broju oko Banjaluke, Petrovca, Glamoča, Ključa, Gradiške i Livna.
Dakle, njihovo prostiranje se u velikoj meri podudara sa Jekićima, te smatramo da su zaista istog korena. Po predanju Dobrojevići su iz Hercegovine, od nekog "plemena" Ozgorastovića, o kome nema podataka. Jekići su svakako došli preko Hercegovine, samo je pitanje u kojoj seobi i u kom vremenu se to dogodilo kao i kada su uzeli ovo prezime, po nekoj poštovanoj babi-udovici Jeki
Inače, M. Radeka beleži da Jekići slave Nikoljdan a da ima i grko-katolika (unijata), što može da znači da su oni, sa Dobrijevićima, ili sami, došli na prostore Bilaja, Bužimske župe i gradova na Uni, verovatno još u vreme Nemanjića, a najkasnije posle Kosovske bitke.
