UBAVIĆ
Aleksandar M. Ubavić iz Beograda piše nam elektronskom poštom s molbom da istražimo poreklo njegove porodice, odnosno prezimena Ubavić. U kući se i danas slavi Sveti Nikola. Iznosi nam opširno podatke koje zna, a pismo završava rečima "U nadi da Vam neću izazvati glavobolju pozdravlja Vas..." Lepo je da neko i nas pita za zdravlje ali bi nam milije bilo da za istraživanje porekla imamo činjenice o "korenima" a ne o "izdancima", "pupoljcima" i "cvetovima" - da se tako poetski izrazimo.
Prema tome, okrenimo se našim uobičajenim izvorima, ali najpre da razmotrimo šta se može naći u Mokrinu, u severnom delu Banata iz koga je deda Ivan ili Jovan (sinovi su mu se uvek raspravljali koje mu je kršteno ime) došao u Beočin, u Sremu.
Što se samog dedinog imena tiče - mada bi se to valjda, moglo naći u matičnim knjigama - nije isključeno da nije morao biti Jovan nego je sasvim normalno mogao da bude i Ivan jer se ovo ime, osim i u sasvim zapadnom pravoslavno-katoličkom graničnom prostoru, ne shvata kao izrazito "nesrpsko", pa ga ima u Crnoj Gori, Srbiji sa Vojvodinom... Znamo za "knez-Ivu od Semberije", a u Bugara i Rusa sasvim zamenjuje ime Jovan.
U Mokrinu, etnolog prof. J. Erdeljanović je 1920-ih zabeležio dve porodice Ubavića čije "poreklo nije utvrđeno", a slave različite slave, Aranđelovdan i Sv. Andreju Prvozvanog, i za koje se tvrdi da nisu srodne (?).
S obzirom na to da porodica našeg čitaoca slavi Nikoljdan, možemo smatrati ili da je deda promenio slavu odseljavanjem u Beočin (i to pre Erdeljanovićevih ispitivanja), ili da je njegova porodica bila od neke nezabeležene treće grane Ubavića u Mokrinu. Ovde se, pak, odmah srećemo sa problemom odakle su, uopšte, mogle doći porodice Ubavić u ovo selo.
Najstariji "Protokol kreščaemih" iz 1757-1766. godine ih ne spominje ali za nekoliko porodica piše da su "iz Macedonije" što nas, s obzirom na to da je pridev "ubav", sa značenjem lep, uobičajen u krajevima južne i Stare Srbije i da Vuk Karadžić u "Srpskom rječniku" napominje da se retko govori, ali se čuje u pesmama kao: "Na ubavu, na polju Kosovo" - navodi da i za Ubaviće pretpostavimo da su se doselili u današnju Vojvodinu Velikom seobom sa juga.
U Bosni, ili u Slavoniji, Baniji, Lici i drugim područjima Vojne Granice, sa kojih su takođe mogli da dođu, zaista se sreću i porodice s prezimenom Ubavić, ali i Ubović (u Biskupiji kod Knina, i navodno su došli od Glamoča a tamo "sa Uba", što je uobičajeno, narodno etimologisanje), Ubojević i, čak, Uboj - najpre izmenjenog samoglasnika u korenskom slogu (a u u), pa produženog ili i sasvim skraćenog oblika, sa slavama Đurđevdan i Jovanjdan. O tome ćemo ipak morati da raspravljamo u nekom drugom prilogu ili u knjizi!
