FILARESKOVIĆ
Dva pisma nam je poslala Branislava - Brankica Filaresković iz Požarevca, inače rođena u Kučevu. U prvom je napisala da je ova porodica jedina u njenom rodnom mestu ali i drugde u Srbiji sa prezimenom Filaresković, koje nisu menjali otkad se pamti i da im je krsna slava Sv. Jovan Krstitelj, ali da zna za prezimena Firulesković sa kojima nisu u srodstvu. U drugom pismu dodala je nekoliko korisnih podataka: "da je reč o porodici koja je bila ugledna i bogata u svom mestu iako zemlju nisu imali sem one koju su kasnije kupili ... i da je njen deda slavio krsnu slavu i kada niko nije smeo da slavi..." Ostalo je nerazjašnjeno da li je pradeda bio "došljak" u obližnjem rudniku zlata Blagojev Kamen, kao i to kako je nastalo samo prezime za koje misli da mu je nastavak "ović" ili "vić", verovatno u Kučevu naknadno dodat na prezime ... Pismo završava molbom da joj pomognemo da odgonetne poreklo prezimena koje nije htela da promeni "ni posle udaje, jer su se rađali samo ženski potomci sa strane dede Milana".
Najpre da kažemo otkud i zašto takvo jedinstveno prezime. U severoistočnoj Srbiji, prema istraživanjima između dva svetska rata Negotinske Krajine i Ključa (K. Jovanovića) kao i 60-ih (M. Draškića) zaista nisu konstatovane porodice ovog prezimena.
"Sličnog", utoliko što imaju prva dva glasa ista a dva u korenskom slogu, drugačijeg redosleda (sa Firul) zabeležili su osim u Majdanpeku i u Mihajlovcu - Firuloviće, za koje se po tradiciji smatra da su bili srpska familija koja je najpre izbegla u Vlašku pa se sredinom 19. veka vratila boraveći jedno vreme na Velikom Ostrvu, i u Slatini - Firujkiće, Firul i samo Firu - starije familije u Grabovici u koju spadaju porodice Konde, Firu, Njenje a koje su među sobom govorile vlaški i dr.
Sve ove porodice koje pouzdano nisu ni istog porekla - ove poslednje su došle iz Stare Srbije, današnje BJR Makedonije i severne Grčke gde ih takođe nazivaju "Vlasima", a prethodne su samo nekih stotinak godine provele u krajevima preko Dunava u Vlaškoj i Moldaviji i imaju druge slave: Sv. Arhanđela (Mihaila), Sv. Petku pa i Sv. Pavla.
Familija Filaresković je, po našem mišljenju, nastala od zanatlijske, južne, starosrpske porodice koja je imala pretka imenom Filaret i to u mestima gde je bilo dosta rudnika, negde u Erdelju gde su svi žitelji inače podrugljivo zvani "Bufani", prihvatili tamošnji vlaški govor pa i način građenja prezimena sa "sku"/ "sko", umesto "ski" da bi povratkom u Srbiju dodali i "ović". Firul(i) i sl., pak, svoje prezime duguju metatezi turcizma za vrstu vojno-feudalnog davanja, dimninu - "filurija" od grčke reči, koja je kod nas sačuvana i kao prezime, upravo u tom obliku - Filurija.
