Zaboravljeni običaji: Tragači po kazni
Pokušavamo da od zaborava otrgnemo nazive i značenje raznih verovanja, predmeta i ljudskog ponašanja iz srpske starine.
Još je u ponekim selima Bosne i Hercegovine zaostala stara dečja igra zvana "pipe pipavice". U davna vremena bila je to jedna od ne baš mnogo zanimacija koje su oba pola smela da igraju zajedno. Jedno dete, najstarije i najveštije, odrede da bude kadija, a svi ostali posedaju oko njega i stave mu prst na koleno.
Kadija potom peva brojalicu, upirući posle svake reči u po jedan prst na kolenu: "Pipe pipavice, ude udavice, kotušan, kotušice, koza rep, bježi zec!". Na čiji prst dođe "zec", taj povlači prst, a kadija počinje novu brojalicu, i tako redom, sve dok ne ostane jedan prst na njegovom kolenu. Vlasnik tog prsta stavi glavu kadiji u krilo, a kadija mu zaklopi rukama oči, dok se ostali igrači posakrivaju.
Kada kadija utvrdi da je celo društvo u skrovištima, onda pusti onog iz krila da ih traži. Na kojeg tragač naiđe, udari ga lako rukom, pa oboje trče kadiji. Ako mu pre dotrči otkriveni igrač, onda tragač juri za drugim. Ali, ako kadiji prvi dotrči tragač, taj ima pravo da sedne uz njega, a onaj prvonađeni ide da traži sledećeg.
Igra traje dok se svi ne okupe. Pobednik je onaj ko se najbolje sakrio, i on ima pravo da onom igraču, koji je najčešće morao da ide u potragu, odredi nekakvu kaznu, obično to, da mora da ga sluša u svemu dok ne padne veče.
Pošto su u ovoj igri najbolje prolazili učesnici koji su dobili pravo da se sakrivaju, bila je važna i brojalica sa početka. Nju je vešt kadija umeo da produžava tako, da u društvu raste uzbuđenje. Tako bi, na primer, posle poslednje reči "zec" poneki umeo da nastavi brojalicu i dodacima: "Od mora, do mora, do suva javora, imam brata Sulejmana, sućem, bućem, terzija, tapija, tarataš, marataš!".
Na čiji prst dođe "marataš", taj može da se skriva. Još veštiji kadija bi recitovao i dalje: "Edinana, bedinana, tutun, benu, kadinana, altun, bentu, talkin, tilkin, pis!", pa se prst ne diže ni na zec ni na marataš, nego samo na pis. Ako igrač povuče prst na neku raniju reč, i dalje ostaje u brojalici.
Skrivača je moglo da se igra i tako što svi stanu u krug, a najveštije dete peva: "Jedna dara, druga dara, trija dara, saraj đedi, gutunar, peti puška zavalija, moj mir manasti, trči pero na po pero, čela čok, mesa jok!", gde upire prstom u po jedno dete posle svake reči, a deca na koju dođe "jok" se skrivaju.
