Potez hrabrog oficira
Srpski Sovjet je 10. decembra 1858. knezu Aleksandru Karađorđeviću predložio da sam podnese ostavku, posle čega je knez zatražio zaštitu od beogradskog paše. Izgleda da je nije dobio, jer je već sledećeg dana napustio Beograd, skriven u kolima koja mu je dao njegov najljući protivnik, Ilija Garašanin.
O tome je Garašanin pisao: "Za mene je glavno bilo da Karađorđević prestane biti Knjaz, pa kad baš sam hoće da se to ovim putem dogodi, to neka mu tako i bude". Pozvao je načelnike svih službi i saopštio im da je knez pobegao, te da bi ga trebalo na Skupštini i zvanično zbaciti.
Ova uputstva su preko poslanika i viđenih ljudi vrlo brzo stigla do naroda i diplomata u Beogradu, tako da svrgnuće nikom nije bilo iznenađenje. Knez je zbačen sa prestona sa etiketom izdajnika.
Prema pripremljenom scenariju, poslanik Sima Protić predložio je Miloša Obrenovića za novog knezu, a u tom momentu je prota Ignjat Vasić otvorio prozor u sali i povikao okupljenoj masi: "Živeo knjaz Miloš!". Nastala je buka i pucnjava iz pušaka i kubura, u znak pozdrava protinog "saopštenja".
Tako je Miloš drugi put stao na čelo Srbije, bez ikakvih izbora i većanja. Ali, Aleksandar Karađorđević se još nije predavao.
Njegovi savetnici Antonije Majstorović i Ranko Matejić napravili su urotu sa dotadašnjim komandantom vojske Jovanom Lukavčevićem, kneževim pašenogom, pa je vojska je pred kasarnom zauzela borbeni položaj, nišaneći tačno u Veliku pivaru, gde se održavala Skupština.
Narod koji se tu našao zbio se uz ogradu, nemajući kuda da pobegne. Ranko Alimpić, pomoćnik tek imenovanog novog komandira vojske Stevče Mihailovića, na konju se pojavio pred narodom, i s pištoljem u ruci zaustavio oficira koji je vodio pešadiju.
Neko je već uzeo na ništan konjičkog oficira, a ovaj je to primetio i viknuo: "Ne, braćo! Mi smo deputacija!". Vojska se nakratko povukla, a pošto su pojedini oficiri zarobljeni, Lukavčević je sa još nekoliko vojnih i policijskih načelnika došao u skupštinu i izjavio da se vojska pridružuje narodu. Smenu vlasti više niko nije osporavao.
