"Hamlet" sa mirisom pečenja
Šabac je kraj Prvog svetskog rata dočekao jadan i tužan, u ruševinama i bez polovine svojih stanovnika, ali njegovi preživeli žitelji ipak nisu mogli bez pozorišta. Prve poratne predstave izvodile su se u malim kafanskim salama "Mira-Mare", "Lafa" i "Pivnice", a varoške novine su najavljivale da će se za predstave, bioskopske, pozorišne i koncertne, preurediti i bašta Velike Kasine.
Zalaganjem inženjera Tucakovića, u toku leta 1921. godine, a uz pomoć Aleksandra Bajića, vlasnika hotela "Pariz", podignuta je prava pozorišna zgrada "koja posle Beograda važi kao najbolja u zemlji".
Jugoslavija u malom
|
Pisalo se i da "pozorište ima vrlo lepu salu sa 800 mesta, među kojima ima 24 lože uzdignute na jednom balkonu. 'Pariz' ima sopstveno osvetljenje, koje ne zavisi od gradskog, tako da je svetlost u svako doba osigurana".
Nova dvorana otvorena je komadom "Ajša" Svetozara Ćorovića, ali je zanimanje za predstave bilo toliko da su i sale u boljim hotelima dobro služile. Od 1934. stalna scena je postojala i u Zanatskom domu, u kome je dvorana i bila namenski građena za pozorišne predstave i stalno se u tom pravcu modernizovala. Ipak, pozorište je i dalje imalo kafansku atmosferu.
Prostor bliži glumcima imao je dvadesetak redova stolica, dok se ostatak popunjavao stolovima i stolicama. Za vreme predstave moglo se puštiti, piti, naručivati gurmanluci sa roštilja, tako da se počesto događalo da se, na primer, uz Hamleta i slične antologijske komade publikom širio sladunjavi miris pečenog mesa i duvana, a dešavalo se i da sudbinsko "biti ili ne biti" prolazi uz zveket čaša i šaputanje gostiju dok naručuju sledeću turu.
Revolucionarni obrt je doneo Pozorišni odsek Šabačke narodne knjižnice, kada je jula 1936. uklonio kafanski inventar iz dvorane dok je davao prestave, što je gromko pozdravio Šabački glasnik: "Ističemo za primer Pozorišni odsek koji čini istinski napor da se jedna prava umetnička priredba ne posmatra preko čaše i flaše na stolovima".
