ŽARKOVIĆ

Drago Žarković iz Sidneja, takođe "redovni čitalac naših novina i rubrike Poreklo srpskih porodica", piše da mu je velika želja da sazna nešto više o svojim korenima. Kaže da je rođen u selu Donja Jagodnja, opština Benkovac, od oca Marka i majke Save. I otac i deda Kuzman su imali više braće. Piše da je u selu bilo više od 20 srodnih porodica Žarkovića, ali su svi izbegli. Krsna slava njegove kuće je Sv. Georgije, a ostalih Žarkovića Nikoljdan.

To je stoga, objašnjava, jer se deda Kuzman oženio od Babića i, sa imanjem, nasledio i njihovu slavu, Sv. Georgija. Pita da li je dalje poreklo Žarkovića iz Crne Gore.
Prema prezimenima u "Karlovačkom vladičanstvu", M. Radeke, Žarkovići su pravoslavni i slave isključivo Nikoljdan. S obzirom da je, zaista, bilo pristizanja (ukoliko su se selili) u Liku i Dalmaciju, preko Hercegovine ili Bosne, zaključili smo da je tako bilo i sa Žarkovićima.

Prema šematizmu Dabro-bosanske eparhije krajem 19. veka, zabeleženi su samo u Sarajevu i to kao Žarko (dakle bez nastavka vić), sa slavom Nikoljdan. U Hercegovini se sreću i kao Žarko - u Vranjevićima (između Bune i Mostara) i kao Žarković. Dedijer ne kaže da li su pravoslavni.
 

Žarkovići su nekad živeli u Srđevićima, na osojnoj strani Gatačkog polja, ali su se povukli u Bodežišta zbog turskog zuluma. Po predanju, ovde je u vreme Baja Pivljanina živeo knez Žarković. Kao uspomena na njega ostala je, u ruševinama, "kula Žarkovića", pored takođe znamenite "kule Čengića", u istom mestu. I u Gornjem Hrasnu kod LJubuškog, u zaseoku Vlaka, ima Žarkovića.

Za njih se kaže da su bili turski kmetovi i da su jedva izbegli islamizaciju, ali su kasnije bili pokatoličeni...
Isti su rod sa Komadima, Đogama i Medanima. Doselili su se pre tri veka iz Mirilovića i svi su nekad slavili Jovanjdan. 

Dakle, što se tiče najstarijeg zavičaja, u pitanju je, zaista Crna Gora, ali u sadašnjim granicama, tj. dok, nakon 1878. nije obuhvatila i Staru Hercegovinu (Drobnjak, Pivu, Banjane, Nikšićki kraj do Grahova).