KOPRANOVIĆ
Iz Minhena nam piše Nedeljko Kopranović i pita za svoje poreklo. Rođen je u selu Kola na Kočićevom Zmijanju kod Banjaluke, od oca Dragana i majke Stane. Zna, po kazivanju starijih, za nekoliko "kolena" predaka. Pradeda je pričao da je njihovo "pleme od Jovana Komnena, zvani Barjaktar" koji je bio pobratim Senjnin Tadije, poznatog uskoka i junaka. Njihovi preci su se davno doselili "neđe od mora, od Senja ..." Imaju još rođaka u Borkoviću kod Banjaluke ali i u Austriji i Francuskoj, te i da svi slave Sv. Nikolu.
Među prezimenima pravoslavnih Srba u Bosni zabeleženi su Kopranovići sa slavom Nikoljdan, u parohiji Kola kod Banjeluke, Koprenovići u parohiji Dragovići (danas Drugovići kod Prnjavora) sa tri različite slave: Sv. Jovan, Sv. Nikola i Časne Verige Sv. ap. Petra, zatim Kopren, sa dve različite slave, Jovanjdan (Banjaluka) i, opet, Nikoljdan u parohijama Kola i Rekavica, kao i Kopranje sa slavom Sv. Nikola u parohiji Medna Dolnja (Gerzovo). Ipak ni u jednoj od postojećih monografija Bosanske Krajine nema ni reči o Kopranovićima niti porodicama navedenih drugih sličnih prezimena.
U "Karlovačkom vladičanstvu" nalazimo Koprenice sa slavom Đurđevdan. Prema "Leksiku prezimena SR Hrvatske zabeležene su porodice Koprići, Koprić - i Koprenica (u dva sela kod Vojnića) ali i Koprec, Koprek, Kopričanac i Kopričanec i, oko Sinja - Koprčina. Ponajviše smo se zainteresovali za ove oko Sinja, zbog porodičnog predanja. Tamo ih ima u najvećem broju u mestima Krivodol, Grab i Trilj, a potom i u većim gradovima (Rijeka, Zagreb, Split, Osijek, Vinkovci, Vukovar i Beli Manastir).
Ovaj podatak nam, već samo po sebi, govori da su se bavili zanatima ili trgovinom i bili pokretljivi. Pored toga, činjenice da su malobrojni u pojedinim mestima, kao i da im se prezime menjalo i dobijalo i druge oblike i nastavke, osim "ić" i "ović", takođe potvrđuju našu tezu da se radi o potomcima starobalkanskih (prasrpskih) zanatlijsko-trgovačkih ili stočarskih familija tzv. Cincara i/ ili Vlaha, koje su se naselile duž jadranskog Primorja, kao i po unutrašnjosti. U Popovom Polju tako postoji Kopreni Do u mestu Drapićima koje su dobili ime po istoimenoj porodici, inače starinom Dobrilovići.
Naši Kopranovići su, smatramo, samo varijanta prezimena Kapra, poreklom iz Klisure u severnoj Grčkoj, koji su u Beogradu najpre samo dodali "ić" i postali Kaprići, a kasnije se prezime transformisalo u Koprić, sa slavom Jovanjdan, zabeleženi u Zemunu, i selu Dragodo, u nekadašnjoj Sokolskoj Nahiji (opština Ljubovija). Nije isključeno i da su bili poznati uskoci, jer su Cincari/Vlasi često i zapaženo učestvovali u borbama protiv Turaka. U drugim krajevima, ako su menjali veru, samo su izuzetno prelazili na islam ali neretko u katolicizam, pa postajali Mađari, Hrvati i Slovenci.
