Jovanović
Nenad Jovanović iz Niša pita nas za poreklo porodice. Rođen je u Prištini 70-ih, a njegov otac u selu Krpimej kod Podujeva. Na Kosovo se 1924. doselio čitaočev deda koji se rodio u Belom Polju kod Blaževa. Nadimak koji su nosili njegovi Jovanovići bio je Ćipurići. Krsna slava im je Aranđelovdan.
Posle preseljenja na Kosovo, jedan deo familije je ostao u Blaževu, da bi se kasnije i ostali iselili u Kruševac. Čitalac nije odredio gde se nalazi Blaževo jer ih u Srbiji ima dva: jedno je kod Deževe, a drugo je pod Kopaonikom. I iz jednog i iz drugog su Jovanovići mogli da se isele na Kosovo, odnosno u Kruševac i, docnije, u Niš, mada nam je, kao njihov zavičaj, verovatnije potkopaoničko Blaževo.
O Jovanovićima, kolonistima na Kosovu, pogotovo u Labu gde se nastanio njegov deda, prema nadimku Ćipurići, mestu odakle su se naselili i slavi, ipak se određeno može govoriti o njihovom poreklu. Sam nadimak govori da su se bavili nekim zanatom za domaće potrebe, kao i trgovinom tih proizvoda, koji se u narodu nazivaju "sitnurije ili ćipurije".
Jovanovići našeg čitaoca potiču iz bratonoškog plemena i to one posebne grane iz Lutova, tzv. Lutovaca. Za Lutovce postoji predanje da su od kapetana Gojka, koji se od Pirota u Srbiji doselio u Brda zajedno sa sinom Pipom, posle pada Srbije pod Turke. Od Pipovog sina Mihajla i njegova tri potomka - Petra, Vukote i Gojislava, koji su se potom iselili u Pipere, nastala su tamošnja jaka bratstva. Od Đurkovih potomaka nastali su današnji Lutovci u Donjem selu ili Lutovu.
Svi Lutovci slave Sv. Aranđela Mihaila, a prislužuju Sv. Petku (jesenju), kao i njihovi srodnici u Piperima. Lutovci, sa svojim piperskim srodnicima, imaju čak i zajedničko zemljište s obe strane Morače. Međutim, početkom 19. veka, zavade se oko zemljišta u Dubravama upravo jedan Jovanović i Krkeljić iz Lutova. U pomoć im priskoči vojvoda Ilija Piletić, inače njihov srodnik, i "presudi" da se zemljište proda za 80 koza, a one podele između Đurkovih potomaka u Dubravama, delu Lutova.
Redosled predaka familije Jovanovića izgleda ovako: Gojko-Nikola-Pipo-Mijajlo-Đurko-Milovan-Vuko-Joko-Manojlo-Jovan-Šaban-Nikola-Mićun-Stefan-Milun-Nikola i još bar četiri "pasa" od početka 20. veka, kad je J. Erdeljanović beležio ova kazivanja od oficira Milije Mušikina Radojevića.
Đurkov sin Milovan imao je ime Milica. Neki istraživači su smatrali da je u pitanju greška i da mu je ime bilo Milovan, a u tepanju Milika. Međutim, ovo nagađanje demantuje ista pojava u plemenu Piperima, gde se ovo ime, kao muško, javljalo u više slučajeva. Jovanovići su potomci Vukovog sina Joka koji je imao sina Manojla, a ovaj, opet, Jovana, po kome su dobili prezime. Đurkovi potomci, Đurkovići, nastanjeni su u Potpeću i Zavali, u selu Vranići i u Limljanima u Crmnici.
