VESELINOVIĆ

Gospodin Branimir Veselinović, iz Inzbruka, za razliku od većine drugih čitalaca, dosta zna o svom poreklu: deda je pričao da su se oko 1520. godine iz Hercegovine doselili u okolinu Loznice - jedno "pleme" prema Drini, a drugo prema Šapcu, gde i danas ima Veselinovića. Interesuje ga da li je ovo predanje istinito. Krsnu slavu, Đurđevdan, slavili su svi njegovi preci, a sada on i njegova braća.

 

Čitalac, međutim, ne kaže odakle je poreklom, iz kojeg sela, ali pošto je to okolina Loznice nekako ćemo se snaći.
 

Što se pojmova pleme, bratstvo, porodica i srodne porodice tiče, niste jedini kojima oni nisu jasni.
 

G. Branimir navodi da su se mnogobrojne porodice Veselinović doselile oko Loznice i Šapca, sve sa različitim slavama i nisu srodne. Međutim, sa Veselinovićima su srodne grupe porodica koje nose neka druga prezimena.

Rodonačelnik Veselinovića, Veselin, iz sela Štitkova u Starom Vlahu, još u 17. veku, doselio se u kolubarsko selo Kadinu Luku. On je bio jedan od trojice braće koja su se, s mnogobrojnim ograncima, naselila u Kačeru, na Bobiji, Rudniku i drugim mestima po Srbiji. Jedan od braće je bio Đura i njegovi potomci su Đurići i druge porodice.

I Veselin i Đura su potomci Ćirjanića koji su u Štitkovo došli iz Drobnjaka. Svi su nekada slavili istu slavu - Đurđevdan, ali su tokom razgranjavanja i razrođavanja uzimali druge slave.