Svadbeni običaji: Zlatni kolan od 20.000 evra

Nekad se na Pešteru brak sklapao tako što mladić baci oku na devojku, pa je otme s vašara ili negde na putu. Ipak, reč roditelja je bila najstarija, pa se dešavalo da rodbina isprosi devojku bez znanja momka. Vodilo se računa o poreklu roditelja, pa čak i dedova.

Mlada okićena dukatima

 

Nekad su se koristile i vradžbine da spoje dvoje mladih, pa su se pravili sihirovi da magija ubrza stvar. Svadbe su trajale po nedelju dana i svaka majka je imala vremena da za svoga sina izabere najlepšu mladu.

Tu se sinovi nisu mnogo pitali, jer majka je bila ta koja bira, a njen ukus i izbor se morao poštovati. Uvek je bila velika veština izabrati dobru priliku za svoju ćerku.

Prilikom udaje devojke su nosile miraz u kuću u kojoj odlaze, a on se ponekad merio i sa nekoliko kilograma zlata, raznim pokućstvom, dobrim parčetom zemlje.

Većina Pešteraca danas radi u inostranstvu, neki su tamo i rođeni i na Pešter dolaze samo da se ožene.

Safet Bulić, fotograf iz Tutina, kaže da se sve manje mari za za stare običaje, pa po mladu, umesto kao nekada na konjima, dolaze najnovijim mercedesima i sa džepovima punim evra i dolara - kaže Bulić, koji se ovim poslom bavi duže od dve decenije.

- Tamo gde se još drži do običaja, sve počinje takozvanom krnom, kada se nevesta, dan pred dolazak svatova, ukrašava kanom. Nevesti se specijalnom maramom prekriju oči, a njene drugarice joj uz pesmu i igru lakiraju nokte na rukama i nogama. Po tradiciji, jedna od devojaka joj drži takozvano ćoravo ogledalo da ništa ne može da vidi. U isto vreme i u mladoženjinoj kući traju pripreme, negde se organizuje i momačko veče gde se, uz sokove i čajeve (jer se ne pije alkohol), peva i igra do zore.

Okićeni svatovi po mladu dolaze, uglavnom uz pucnjavu i bez mladoženje, a glavnu ulogu imaju dever i glavna jenđa(mladoženjina sestra) koji devojku najpre prstenuju, a potom joj buduća zaova uručuje zlato koje je kupljeno specijalno za nju.

Po pešterskim običajima, porodica mladoženje trudi se da budućoj snajki kupi što više zlatnog nakita i tako demonstrira svoju moć i bogatstvo. Vrednost nekih od kolekcija, koje se uglavnom demonstriraju na čuvenim pešterskim vašarima, često prelazi 50.000 ili 100.000 evra.

U nekim prilikama zlato se prenosi sa kolena na koleno, pa svekrva svoj nakit čuva za buduću snajku, ako ih ima više, deli ga na ravne časti. Po tradiciji, i u slučaju razvoda zlato ostaje snahi i služi joj kao neka garancija za snalaženje u životu.

Međutim, pošto su neke mlade Pešterke počele da zloupotrebljavaju ovu lepu tradiciju, da napuštaju muževe i da odnose vredne zlatne poklone, neki prave predbračne ugovore u kojima se buduća žena obavezuje da će, u slučaju raspada braka, pogotovu njenom krivicom, svo zlato ostaviti mužu i njegovoj porodici.

- Imala sam zlatan kolan vredan oko 20.000 evra koji sam dobila od svoje svekrve. Moje dve snaje nikako nisu mogle da se dogovore kako da ga podele, bilo je i svađe, pa sam jednostavno uzela sekiru, odnela ga na krlju ispred kuće i presekla na polovinu. Jednoj sam dala jednu, drugoj drugu polovinu, sad više ne gunđaju - kaže starica Zejna iz okoline Sjenice.

Bulić objašnjava da nevestu iz kuće obično izvode braća ili roditelji i predaju je deveru, u novom domu mladu čeka svekrva, obično sa zlatnim poklonima i sa kuranom sa kojim, nakon ritualnog ljubljenja kućnog praga, nevesta ulazi u svoj budući dom. Tu se prvi put sreće sa mladoženjom i popiju prvu zajedničku kafu ili sok, a potom sledi venčanje koje obavlja lokalni hodža. Posle toga nastaje veselje i darivanje neveste.

Obično se preko razglasa ili glasno saopštava ko koliko daje (evra uglavnom), a potom kreće, opet u evrima, darivanje muzike. Žene ranije napuštaju slavlje, a muškarci se vesele do kasno u noć. Trećeg dana okupljaju se komšije i najbliži rođaci, a mlada ih, pošto je prespavala sa mladoženjom, dvori i svima kuva kafu.