Svadbeni običaji: Očeve gaće protiv uroka
U septembru i oktobru kada se letina podigne i skloni na sigurno, kada prođe senokos i oberu se vinogradi u Srba je odvajkada vreme za svadbe. Mladić iz mladoženjine kuće sa buklijom, koja je napunjena rakijom ili vinom, a okićena peškirom i cvećem, kreće da zove svatove.
Svadbe su se zakazivale četvrtkom i nedeljom, jer je subota važila za dan mrtvih. Kad se utvrdi dan i datum, sve je išlo davno utabanim putem... A i najsitniji detalj ima sopstvenu simboliku i značenje...
Svadbeni običaji oduvek su u Srba zauzimali važno mesto. Majke su ćerke odmalena učile da predu, tkaju, vezu i spremaju darove i devojačku spremu. U Gornjem Povlasinju na Vidovdan su devojački darovi iznošeni napolje. Tkane čerge (ćilimi), vezeni čaršavi i jastuci, košulje, čarape, rukavice, tkanice i marame, u dvorištu devojke kačeni su na konopac da svi vide.
Svadbeni simboli
GAĐANjE JABUKE: Svatovi nisu mogli u mladino dvorište dok ženik puškom ne obori jabuku (simbol plodnosti) pobodenu na visok štap;
LUPANjE ČAŠE: Nevesta pije iz staklene čaše, te je baca. Ako se polupa, rodiće muško, a ako ostane čitava, biće devojčica;
BACANjE SITA: Mlada ga baca na krov kuće, pa ako se na njemu zadrži, zadržaće se i nevesta;
PRENOŠENjE PREKO PRAGA: Veruje se da ispod kućnog praga počivaju duhovi predaka, pa ga mlada preskače da ih ne bi uvredila. |
Vesna Marjanović, načelnik Odeljenja za proučavanje narodne kulture u Etnografskom muzeju, kaže da su se nekad svadbe u Srbiji, ipak, retko pravile.
"Kad pitate bake koje danas imaju 80 godina kako su se udavale, one će vam redom reći da su odbegle ili ih je mladoženja ukrao. U to vreme, pravih svadbi bilo je vrlo malo. Malo je bilo i onih klasičnih provodadžisanja, jer sela su bila mala, svi su se poznavali i znalo se vrlo dobro ko je za koga prilika. Ipak, neki su se običaja slepo držali", objašnjava Vesna Marjanović.
Svaki kraj imao je i neke lokalne običaje, ali zajedničko svima je da se većina svadbenih običaja zasniva se na odbrani mladenaca od uroka i demona. Od pamtiveka se verovalo da pre svega mladu, ali i sve svatove, vrebaju demoni ili urokljivci.
"Po narodnom verovanju, tada su mladić i devojka najranjiviji. Pogotovo devojka koja napušta svoj dom i odlazi u novi, gde još nije prihvaćena. Da bi je zaštitili od uroka koji su prema verovanju nužno izazivali jalovost, narod je osmislio sijaset magijskih radnji, kako bi pomutili posla đavolu. Mlada je nosila venac od smilja i paunovih pera, koji je trebalo da skrene pogled urokljivih. Negde su mlade nosile čevre (maramice) ili veo. Vezivale su crveni končić, oblačile naopako komad garderobe, a u Vojvodini je za bolju plodnost mlada oko pasa nosila svitak od očevih gaća", kaže Marjanovićeva.
Mlade su se ponekad kitile i ogledalcem kako bi se, po verovanju, demoni uplašili svoje ružnoće. U slučaju da se dogodi da se na putu iz jednog sela u drugo sretnu dve svatovske povorke, mlade bi se krile, jer se smatralo da nevesta koja bude viđena neće "zagodiniti" već će umreti.
Ritualno kupanje
|
I u Crnoj Gori vlada verovanje da pojedini ljudi iz zle namere, a posredstvom magije, nastoje da učine brak neplodnim. Tako, na primer, ako se mladi na dan venčanja stave zatvorene makaze ispod kućnog ili crkvenog praga neće rađati decu.
U Risnu je postojalo verovanje da mladoženja neće imati potomke ako mu se kad krene na venčanje, sa obe strane puta postave dva zaključana katanca. Zato su se preduzimale razne preventivne radnje da se mladenci zaštite od uroka i vradžbina.
Majke su u devojačku spremu svojim kćerima stavljale po jedan slatki ili ljuti šipak govoreći u sebi polako: "Koliko je ćerče u ovom šipku zrna, onoliko od tvog srca bilo sinova i unučadi i da ih nakon sebe žive i srećne ostaviš". U Risnu je dever opasivao mladu muškim pojasom da bi mušku decu rađala.
U Hrvatskoj, pogotovo u primorskim krajevima, bio je običaj da se svakom svatu u džep stave tri zrna blagoslovljene soli, dva lista masline i komadić blagoslovljene sveće da ih zaštiti od uroka. U nekim mestima u Slavoniji običaj je da svaki gost dobije sveću.
Pre mladenačkog prvog plesa, sva se svetla pogase, a svatovi jedan po jedan dolaze do plesnog podijuma i slažu sveće u obliku srca. Tako se mladencima osigurava ljubav i srećan život sa zdravim potomstvom.
U Bosni i Hercegovini nakon šerijatskog venčanja kući trči prvo muštulukdžija koji javlja srećnu vest. Svatovi dolaze u kuću mladoženje, a na vratima ih čeka svekrva koja nevesti daje hleb i sito sa žitom. Njih mlada prebacuje rukom iza sebe, da kuća bude što berićetnija.
Običaj je da i mlada poljubi prag i svekrvu u ruku. Zatim nevestu izuva manje dete, kojem ona u cipelu stavlja novac. Zatim mladenci uzimaju šerbe, urmašice, baklavu i kadaif. Onda se mladi donese manje muško dete koje ona u svom krilu okrene tri puta radi zdravog potomstva. U nekim krajevima nevesta je i dvorila, odnosno, stajala u jednom delu prostorije sve vreme. Na glavi je nosila duvak koji bi prekrivao njeno lice da je zaštiti od uroka.
Pročitajte još:
2. Zlatni kolan od 20.000 evra
3. Crne venčanice i krvave košulje
