VELIČKOVIĆ
Dejan Veličković iz Leskovca pita za poreklo svoje porodice koja ovo prezime nosi već u petoj generaciji. Koliko je čitaocu poznato, svi njegovi preci živeli su u selima opštine Žitorađa kod Prokuplja, a i sada tamo žive njihovi srodnici. Krsna slava porodice je Sv. Nikola.
Pretpostavlja se da prezime potiče od ličnog imena jednog pretka - Velička. Samo ime Veličko, od prideva velik(i), upotrebljava se u južnim i jugoistočnim krajevima Srbije kao lično ime za znamenitiju osobu.
Veličkoviće ili Veličkovce - sa starijim oblikom naziva familija u tim krajevima - pronašli smo zabeležene kao stanovnike više sela jugoistočnog oboda srpskog prostora, u Poljanici i Vranjskoj Pčinji, odakle i vode poreklo unazad bar pet vekova. Na primer, u selu Uševce, u koje su se doselili iz obližnjeg sela Bunuševca, zovu ih još i "došljaci". Početkom 20. veka bili su nastanjeni u četiri domaćinstva. Prezivaju se "po starom", još i Bojanići i Stojkovići. Njihovo doseljenje u čitavu oblast Pirota, Leskovca, Vranja i Toplice pada posle 1878. kad tursko carstvo gubi svoje pozicije.
Međutim, u vreme turskih prodiranja na sever, posle sloma austrijske vojske, ovde se na talasu Velike seobe na prevaru nastanjuju Arbanasi Klimenti. Koristeći pometnju i prethodnu saradnju sa austrijskom vojskom, oni su se srpskim domaćinima predstavljali kao katolici i prognanici od Turske, iako su većinom primili islam. Ubrzo su počeli da iz kuća izbacuju svoje domaćine, koji su im pružili gostoprimstvo, ponašajući se nemilosrdnije i od samih Turaka.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti - dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu - redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi - ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu - vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici etnolozi mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Srbi su tako ili ostajali kao čivčije ili se povukli čak u današnju Bugarsku do Trnova i Vidina. Upravo ovo je zadesilo i Veličkoviće. Oni su pobegli iz svojih sela, pa su se postepeno vraćali, iako su oni bili starosedeoci. Povratak se dogodio tek 1878. po oslobođenju ovih krajeva i prisajedinjenju Kneževini Srbiji.
U selu Lalince Veličkovići se spominju poimence (Stojan, Stoilko i Mita) kao doseljenici-povratnici iz Tombe u istom kraju 1878. godine. Međutim, u selu Trstena, u oblasti Klisure, svi Veličkoviće pamte kao starosedeoce, ali koji su bili jedno vreme u selu Seoce, pa ih zovu još i "Sejačani". Staro prezime im je bilo, kako je zabeleženo, Jovinci.
Rečeno je da je slava sadašnjih Veličkovića Sv. Nikola, što je podatak koji je otvorio novu lepezu mesta koja su nastanjivali Veličkovići ili Jovinci u prošlosti. Tako ih nalazimo u oblasti Pčinje gde su izbegli od Turaka i Arnauta, ali je drevno mesto Donja Okruglica zajednička postojbina svih. Zaraslo u paprat i šikare posle oslobođenja od Turaka, kao prve stanovnike imalo je upravo Jovince (Veličkoviće) koji su se dotle iselili u Dubnicu u Pčinji. Pregledom naselja u Pčinji pronašli smo dosta Jovanovaca, potonjih Veličkovića koji slave Nikoljdan.
