MILANOVIĆ
Gospodin Dragutin Milanović iz Beograda pita nas za poreklo svojih sadašnjih Milanovića, nekadašnjih Švabića, a možda i Pantića - bar u prvo vreme naseljavanja u šumadijsko selo Gornja Trešnjevica kod Aranđelovca. Milanovići su dobili prezime, kako stoji u pismu, po pretku Milanu Švabiću koji se rodio u ovom selu 1836. godine.
Milanov otac bio je Jaćim Pantić, rođen u Gornjoj Trešnjevici 1809. godine a nagađa se da je Jaćimov otac bio neki Panta. Čitalac dalje kaže: "Zna se da je neki predak u periodu 1750-1800. došao u Šumadiju iz Banata. Slava Milanovića je Petrovdan. Ima nekih priča da je slava promenjena a da je prethodna bila Časne verige. Ako je i došlo do promene slave, to je moglo da se dogodi samo pre 1820. godine.
Gornja Trešnjevica je selo u podgorini Rudnika i njegovih severnih ogranaka, najvećim delom naseljeno iz oblasti Sjenice i Ibra, ali i Vranja. U monografiji "Jasenica", kaže se da su Švabići u Gornjoj Trešnjevici, naseljeni u ovaj kraj iz Banata, da im je pradeda došao ženi u kuću. Oni žive u zaseoku Maloj Reci, nastanjeni u deset kuća, a slave Petrovdan. Jedina razlika između ove, i tvrdnje gospodina Milanovića, jeste da se u monografiji "Jasenica" kaže da je pradeda Švabića došao, a to znači, pošto je monografija rađena u 1921. i 1922. godine, da su se Švabići doselili u Jasenicu u drugoj polovini 19. veka dok čitalac tvrdi suprotno: da su se oni 1820. godine već iselili iz Jasenice.
Pored toga, u Švabiće se ubrajaju samo dva ogranka: Petrovići i Kuzmanovići, ali ne i Milanovići. Pokušaćemo da razrešimo vezu Milanovića, ali i Petrovića i Kuzmanovića sa Švabićima. Švabići, naime, nikako nisu mogli imati ovo prezime pre odseljavanja u Banat. Inače, u Šumadiji se za sve koji živeli preko Save i Dunava, naročito posle sloma Prvog srpskog ustanka - govorilo da su "Švabe", jer je to uistinu i bila nemačka ili austrijska, odnosno austro-ugarska, carevina.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti - dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu - redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi - ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu - vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici etnolozi mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Nije sporno da im je to najpre bio samo nadimak koji je dodavanjem nastavka "ić" postajao prezime Švabić, nego je i dalje otvoreno pitanje da li je neko od njihovih prezimena bilo Milanović ili neko drugo.
Treba imati u vidu da do druge polovine 19. veka nisu sva prezimena još bila sasvim i striktno oformljena. Pretpostavka da su bili Pantići i dobili prezime po dedi Panti. Na promenu slave Petrovdan u Časne verige nailazili smo i u nekim drugim krajevima, a ona nije nelogična jer su obe praznici istog svetitelja - Sv. apostola Petra. A poreklo Švabića trebalo bi tražiti ili preko Petrovića iz Pribojske Banje i onih na Zlatiboru, ili preko Petrovića iz Vranja.
