MAJSTOROVIĆ
Izuzetno opširnim pismom javio nam se Miljko Majstorović iz Melburna, sa željom da sazna nešto više od nas o svojim korenima i precima, ali, pri tom, obiljem podataka koje nam je dostavio, dovodeći nas u nedoumicu šta li bismo mi mogli da dodamo. Gospodin Majstorović je rođen 1953. godine u selu Papratištu kod Požege (Užičke). Kaže da je u jednoj knjizi o svom kraju pročitao da su Majstorovići najstarija porodica u tom selu i da su se doselili iz Crne Gore, iz Pive čija je krsna slava Sv. Nikola.
U knjizi o Požegi u kojoj je naš čitalac našao podatak da njegovi Majstorovići vode poreklo iz Pive (današnje Crne Gore, a tadašnje Stare Hercegovine) korišćeni su već ranije utvrđeni etnološki podaci iz jedne od monografija Srpskog etnografskog zbornika. To su ujedno i najstarija istraživanja etnografskog i antropogeografskog karaktera koja su rađena prema uputstvima akademika Jovana Cvijića. Dakle, potvrđujemo našem čitaocu da je ovaj podatak o poreklu Majstorovića sasvim tačan.
Ono što se zna je činjenica da su Majstorovići jedno od starih pivskih bratstava od grane osnivača ovog plemena - Branilovića. Najpre su bili nastanjeni u Plužinama. Po predanju, Kosta Majstorović se iselio na Pišče i, kako nije imao dece, zaveštao je zemlju u Barama na Jezercima Pivskom manastiru. O prilogu manastiru u zemlji koji učiniše Majstorovići, Vujinovići, Radojevići i Dučići, postoji beleška igumana Aksentija iz 1676. godine. Poimence se tu, kao priložnik, spominje upravo i Kosta Majstorović.
Za njega se u Pivi još pripoveda da je živeo na mestu Potrku, da je potisnuo ceo komun (zajedničke ispaše) i na njemu podigao kolibe i ogradio livade. Dogodilo se da se dogovorilo njih sedamdeset ljudi da se mu sve livade pokose (na šta su i imali pravo po običajnom, nepisanom narodnom pravu) pa ih je Kosta optužio kod turskih vlasti u Travniku, koje kazne počinioce po dukat i još ih sve zatvore.
Neki Čavić i Trivković ih sve otkupe, a po povratku prokunu Majstoroviće jer su, prema dogovoru sa turskim vlastima, morali da ustupe još i svoja imanja na Pišču. Ovde danas žive samo familije Maničevića i Đirasilovića. Poslednji izdanak ovih Majstorovića bila je, neka Jovana koja je umrla 1863. godine u svojoj 60. godini.
Tako bi preseljenje čitaočevih Majstorovića moglo da padne negde do sredine 19. veka.
Među crnogorskim prezimenima Majstorovići se pominju još i u okolini Podgorice i Bijelog Polja.
