IGNJATOVIĆ

Darko Ignjatović iz Lapova javio nam se mejlom u želji da sazna svoje poreklo. Ono što je njemu poznato izneo je u nekoliko rečenica, od kojih je za nas najbitnija da su već šest generacija u ovom mestu i da slave Sv. Nikolu. Ako naš čitalac zna da je u Lapovu živeo njegov deda Jovan, pradeda Selimir i čukundeda Živojin, i ako se približno uzme da je to bilo između 1880. i 1890. godine - onda imamo nešto od čega možemo da počnemo.

Čitalac kaže i to da je "pronašao podatke da su se Ignjatovići doselili u Lapovo između 1791. i 1803, pa ćemo i njih imati u vidu mada sa rezervom. U svojim izvorima mi smo, pak, pronašli da su Ignjatovići zaista doseljeni u Lapovo pred Prvi srpski ustanak iz okoline Knjaževca.

Početkom 20. veka, bilo ih je ukupno sedam domaćinstava, sa slavom Sv. Nikola. Pored njih u Batočini su bili Ignjatovići (devet domaćinstava), koji su slavili Sv. arhanđela Mihaila, doseljeni iz mesta Rakovice u Bugarskoj.

U okolini Knjaževca u 20. veku bilo je Ignjatovića samo u mestu Jelašnici koje se nalazi na putu Jelašnica-Šarbanovac-Radičevci. Ovo mesto se razlikuje od svih okolnih, po veoma razvijenom voćarstvu i naročito vinogradarstvu. Ignjatovići spadaju u grupu starinačkih familija koje su se odavno naselile sa Kosova. Oni se zovu još i "Padinc", a nastanjeni su u pet kuća; slave Đurđic.

Međutim, samo predanje o starincima je prilično mutno, pa smo njihovo poreklo potražili malo dalje i pronašli zaselak Padinu u obližnjem Kraljevom Selu, istočno od varošice Andrejevca. Ona se nalazi na reci Klisuri koja odvaja ovo mesto od Stare planine.

U ovom selu, još iz Nemanjinog vremena, žive rodovi velike starine, od koji su neki doselili iz okoline Vidina u Bugarskoj, među kojima su mnogi koji slave Ignjatijevdan, a seoska zavetina je Sv. Nikola, pa je moguće da su slavu promenili u vreme brojnih seoba.

Ako se zna da su putevi sa Kosova čak u Temišvarski Banat vodili preko Šare i Makedonije, a zatim preko Rumelije i Vidina, ne treba da čudi što su se na tim stranama našli i Ignjatovići.

U oblasti Jasenice, u dolini reke Kubršnice pored pruge Beograd-Lapovo-Niš nalazi se mesto Glibovac. Pored drugog puta koji vezuje Palanku i Azanju, ima više kuća Ignjatovića koje zovu "Švabe". Autor monografije kaže da su se doselili 1892. iz Omoljice u Banatu. Slava im je Sv. Nikola.

Oni su se u vreme Prvog srpskog ustanka naselili u Moravu iz Omoljice čije ime neodoljivo podseća na (H)Omolje, a blizu je i Padina u Banatu. Takođe, postoji podatak da su Ignjatovići posle sloma Prvog ustanka bežali iz Timoka u Šumadiju. Od koje grane je tačno čitaočeva porodica ostaje da se istraži.

Sasvim sigurno za sada možemo da utvrdimo da su poreklom sa Kosova, odakle su se iseljavali i pre Velike seobe, 1690. godine.