Vasić

Vlada Vasić iz Šapca pita za poreklo, a daje oskudne podatke i to samo o mestu rođenja dede Ilije koji se rodio 1916. u selu Subotica kod Koceljeve, kao i to da im je krsna slava Sv. Nikola. Pri tom i sam konstatuje da ima mnogo Vasića u ovom kraju koji su međusobno nesrodni, ali ipak ne daje nijedan jedini specifični podatak o svojoj porodici.

U antropogeografskoj studiji o Valjevskoj Tamnavi opisan je ogroman broj Vasića sa većim brojem različitih slava i iz različitih oblasti naseljavanja u zapadnu Srbiju. Tako su se Vasići u Orašac u Tamnavi naselili iz okoline Užica u prvoj polovini 18. veka. Zapisano je da ih je iz Stublina preselio njihov deda Vasa, seoski pisar, koji je prozvan ćatara, a njegovi potomci dobili prezime - Ćatarići.

Kako je Vasin otac došao iz Svojdruga, smatra se da odatle i vode poreklo. Samo što je njihova slava Sv. Alimpije Stolpnik, pa se ne uklapa u porodicu našeg čitaoca.

Postoje Vasići nastanjeni od 1827. u Skeli, a poreklom su iz Gradiške u Bosni i slave Đurđevdan. Istog su porekla i slave i Vasići u Jabučju kao i neke druge porodice koje nose ovo prezime. Iz Bosne su poreklom i Vasići (staro prezime Nešići) naseljeni u prvoj polovini 18. veka u Grabovcu.

Oni slave Sv. Nikolu i postoji mogućnost da su u nekakvom srodstvu sa čitaočevom porodicom. Selo Subotica se nalazi s obe strane reke Tamnave, zapadno od Koceljeve. Samo na jednom mestu se spominju Vasići u vezi sa Suboticom iz koje su se doselili u Bresnicu posle 1827. Zabeleženo je da su došli kao "uljezi" u Pešiće.

Početkom 20. veka bila je samo jedna njihova kuća. Slava je Sv. Jovan. Kako se Svileuva nalazi u blizini Subotice, potražili smo Vasiće koji u njoj žive. Jedni su iz Krasave u Rađevini, doseljeni posle 1827, sa slavom Stevandan, dok su druge dve porodice od Tešića i Đurđića. Vasići (Đurđići) su doseljeni u Koceljevo u drugoj polovini 18. veka iz Oglađenoca u Podgorini i slave Jovanjdan, dok su Vasići (Tešići) doseljeni u Svileuvu u prvoj polovini 18. veka iz Tolisavca u Rađevini i slave Sv. Alimpija Stolpnika.

Jedini Vasići "nikoljštaci" u tamnavskim selima su u selima Dokmir i Paljusi. Prvi su se doselili iz sela Gvozdac kod Užica i to posle 1827, dok su drugi poreklom iz sela Vrelo u ovoj oblasti, doseljeni takođe posle 1827. godine.

Vasiće nismo pronašli ni u selu Vrelo u tamnavskoj oblasti, jer su se iselili, a ni u okolini Užica. Neka mnogo detaljnija istraživanja tek bi mogla da daju definitivan odgovor na pitanje porekla Vasića, koje je nastalo kao patronimik od imena Vaso, što je opet kraći oblik od muškog imena Vasilije, od grčkog Vasileus - kralj, koje se, logično, nije davalo deci nižih staleža. Takođe je poznato da je Vaso mitski predak plemena Vasojevića u kome nema Vasića, ali su moguće derivat nekog drugog bratstva.