BILAFER
Iz Velike Britanije javlja nam se Martin Bilafer, rodom iz Boke Kotorske, gde njegova familija živi već oko 450 godina. Zna da u okolini Zadra ima porodica Bilaver za koje se priča da su poreklom iz Austrije a dokaz bi bio upravo u toj jednoj slovnoj razlici "pošto Austrijanci slovo "v" izgovaraju kao f". Čitalac veruje da je u pitanju isto prezime, jedino što su se neki opredelili za pisanje prezimena sa nemačkim "fau" = "v" a druge porodice, među kojima i njegova - za izvornije "f".
Kako Boka i nije mala oblast, šteta je što čitalac nije naveo i mesto iz koga njegovi potiču, koje su veroispovesti i nacionalnosti i ako održavaju krsnu slavu koji je praznik u pitanju ... jer su je do takoreći juče - u ovom kraju proslavljale ili na neki način obeležavale i mnoge katoličke porodice.
Prema monografiji "Boka" Pop - Save Nakićenovića, pored Bilafera, početkom 20. veka, zabeleženi su u blizini Risna, u seocetu Lipci (administrativno Strp-Lipci), i Viloferi! U "Leksiku prezimena SR Hrvatske " Bilaveri su evidentirani samo u selu Škrabrnja kod Zadra (ali 104 osobe), dok su Bilaferi živeli u Budainki kod Slavonskog Broda, u samom Zadru i u selu Smokvica na Korčuli.
S. Nakićenović za Bilafere navodi samo da su bratstvo naseljeno u perašku opštinu iz Hercegovine, dok za Vilofere precizira da su došli iz Banjana, dakle takođe iz Hercegovine, one tzv. Stare u 17. veku i da slave praznik Sv. Spasa. I dodaje: "Svi su bili pravoslavni, ali su danas tri dijela rimokatolici, jer su prevjerili." Kakva je situacija danas ne znamo, pogotovo posle celovekovne propagande, potpomagane od katoličke crkve da svi Bokelji budu - Hrvati!
Čitaoci koji povremeno prate ove naše priloge, mogli su da uoče da smo dosta puta naglašavali da je Boka bila svojevrsni "kotao za taljenje" mnoštva raznorodnih (i verom, i jezikom, i regionalnim pa i etničkim poreklom) familija i ljudi iz raznih bližih i daljih krajeva, od današnje severne Albanije, preko Crnogorskog primorja, Stare Crne Gore i njenih brojnih plemena, ali i svekolike Hercegovine kao i sporadično sa drugih strana (npr. iz Istre i Slovenije). Ovde su se neki zadržavali kraće vreme, pa produžavali dalje tražeći bolje uslove života.
Jedna familija u 15. ili 16. veku pridošlih pravoslavnih Srba iz Banjana - kojoj ne znamo ranije prezime - nekom se bračnom vezom orodila sa porodicom ovdašnjih preostalih, nekad brojnih Grka i tzv. "Cincara", primila i njihovo prezime, koje su se pod katoličkim uticajem srednjovekovnog izgovora grčkog u duhu "(b)etacizma" (Babilon, Betlehem, Atena, Heleni), uobličilo u Bilafer, dok su drugi, verni pravoslavlju i u istočnom hrišćanstvu "(v)itacizmu" (Vavilon, Vitlejem, Atina, Jelini), to prezime prihvatili kao Vilafer i kasnije - Vilofer...
