Majstor i šegrti
U hercegovačkim gradovima poput Mostara omiljena je bila "igra zanata", jer je zahtevala dosta pažnje i pamćenja. Majstor u ovoj igri svakog igrača udari olako turom, upletenom maramom, pitajući ga kakav će zanat uzeti.
Vođa igre mora da je veštiji od svih, jer mu je valjalo upamtiti svačiji zanat. Kada su svi izabrali čime će se tokom igre baviti, onda i majstor uzme zanat, a to je uvek bilo motanje zlata. On se pretvara da "mota zlato", i okreće rukom oko ruke.
Čim majstor počne da radi, počnu i ostali svaki svoj zanat. Svi su dužni da paze šta majstor radi, a majstor njih sve okolo. Kada majstor opazi da neko dobro ne pazi na njega, ostavi svoj zanat pa uzima njegov. Čiji zanat majstor uzme, onaj je dužan da prekine svoj i da prihvati majstorov. Ako to ne učini, dobije turu po leđima kao opomenu.
Kad majstor odluči da se vrati na svoj zanat, ili uzme nečiji drugi, tada onaj čiji je zanat majstor pre radio, pa ostavio, treba da se brže-bolje vrati na svoj zanat, kako ne bi dobio turu.
Zanate svi izvode raznim pokretima ruku, oponašajući prave zanatlije. Terzija, na primer, šije i rukom odmahuje, a kovač tuče stisnutom šakom u koleno. Kujundžija stisne obe šake, pa levu stavi na koleno, a desnom udara u levu i to jednom udari šakom o šaku, a drugi put prikucne laktom.
Pošto je jednom igraču majstor tri puta uzimao zanat, a ovaj mu svaki put tačno odgovorio, onda mu majstor daje testijer, unapređenje u kalfu. Tada majstor obustavi sav rad pa kaže: "Braćo, ovo je naš drug, a siromah je. Ja sam mu dao nešto od alata, stoga i vas molim, da mu svaki date štogod."
Sad najbolji šegrt poljubi majstora u ruku, a majstor mu prišapće na uvo ime alatke iz njegovog zanata. Iza toga kalfi svaki igrač prišapne još po neki alat. Potom ga majstor pita: "Sastavi li što od alata? Kaži šta sam ti ja dao."
Ako kalfa ne pogodi, dobije onoliko tura koliko majstor odredi. Iza toga ga majstor propituje koji alat je od koga dobio i ovaj mora da odgovori tačno, inače opet tura. Onda majstor pita kalfu: "Treba li ti to u zanatu?"
Ako kaže da treba, a u kalfinom zanatu ta alatka nije potrebna, onda majstor opet odredi koliko će mu tura onaj što mu je "zajmio" alat udariti. Ako li kaže "ne treba" i pogodi, onda kalfa udari izvesni broj tura "zajmodavcu" zato što mu je davao nepotrebnu alatku.
Igra je teška ako je mnogo igrača, a to se dešavalo ako se igralo u novac umesto u udarce.
