VIDANOVIĆ
Iz Kvebeka u Kanadi piše Sava Vidanović i pita za poreklo svojih predaka. Kaže da je on peto koleno, od najstarijeg poznatog pretka, pradede Videna, kao i da svi oni potiču iz sela Temske kod Pirota, na putu prema Knjaževcu. Čitalac naglašava da u selu Temskoj postoje još dve porodice Vidanovića koje sa njima nisu ni u kakvom srodstvu.
Poznato mu je da porodica ovog prezimena ima i u Pirotu, od kojih jedni vode poreklo iz Kumanova, kao i u Beloj Palanci. Prema sopstvenim ispitivanjima, došao je do zaključka da su oni u južnu Srbiju doseljeni sredinom 19. veka iz Hercegovine. Pitanje glasi: odakle su zapravo Vidanovići? Krsna slava im je Sv. Aranđel.
Patronimičko prezime Vidanović nastalo je isključivo prema muškom ličnom imenu Vidan koje se sretalo u jugozapadnijim krajevima. Naš čitalac, međutim, navodi pretka Videna, oblik koji je uobičajen u istočnoj, južnoj i Staroj Srbiji. Osim toga, i u toponomastici postoji više mesta počev od Vidina u današnjoj Bugarskoj, ranije u turskoj imperiji u srednjem veku, koji se često pominje i u našoj narodnoj epici kao deo srpskog etničkog prostora, pa preko mnogih mesta sa osnovom vid prema staroslovenskom bogu Vidu ili Vitu, čiji se hristijanizovan praznik Vidovdan slavi 28. juna.
Naši izvori, prezime Vidanović (ili Videnović) u Hercegovini ne spominju, ni kao, eventualno, davnašnje. Postoje Vidačići, Vidovići, i katolici i pravoslavni, ali i muslimani Viđeni, ponekad beleženi i kao Viđanovići, age iz Trebinja koji se smatraju starosedeocima, poreklom od čuvene vlastelinske familije Pavlović! Biće da su oni tu primili islam pa ostali a oni koji nisu prihvatili otišli su na istok. Treba istaći još jednu podudarnost u toponomastici: u Dabru postoji planina Viduša.
Iako je poznato da porodična predanja ne moraju biti pouzdana, izvođenje Vidanovića od Videna prosto je i etimološki nemoguće, tako da ostaju dve mogućnosti: ili se predak zvao, zapravo Vidan, ili je naknadno "inkorporiran" u porodičnu povest kako bi se objasnilo samo neobično prezime.
Nevolja je što su krajevi istočne Srbije južno od Timoka etnološki skoro sasvim neispitani pa će za utvrđivanje korena našeg čitaoca biti potrebno mnogo truda, vremena i građe, koja bi se možda mogla naći i u regionalnim arhivskim službama. Isto važi i za tvrdnje o hercegovačkom poreklu koje ne mora biti isključeno jer znamo za mnoge primere seoba na ovoj relaciji. Dakle, slažemo se sa čitaocem da tek treba proučavati "koliko ima istine o ovom navodnom poreklu Vidanovića koji su se razbežali spasavajući svoje živote, posle učešća u borbi protiv Mlečana, kada su bili istaknuti ratnici..."
