Petrović

Manojlo Petrović, rođen u selu Brgule kod Vareša, kaže da je on peto koleno od pretka Petra Ratkovića koji se prvi doselio u ovo mesto sa granice Crne Gore i Hercegovine, bežeći pred turskim poterama, zbog čega su menjali slave i prezimena. I odmah uvodi u priču "neke Laliće" koji su se doselili u njegovo selo iz Banjana u 17. veku, valjda u želji da dokaže da su i oni iz Banjana. Pri tom izričito navodi da Lalići slave Sv. Nikolu, a njegovi Petrovići Sv. Jovana.

Ako se od nas kao stručnih lica traži konkretan odgovor, tada i pitanje treba da bude konkretno, a rezultati do kojih čitaoci dođu na svoj način trebalo bi da budu "transparentni" sa činjenicama, a ne plod nagađanja i domišljanja, pa, u principu, takve podatke i ne uzimamo u obzir.

U selima centralne Bosne postoji bar nekoliko tragova koji govore o Petrovićima i to na nekoliko različitih strana. To su Petrovići u Vlaškovu koji slave Nikoljdan i srodnici su sa Nikolićima u Mrakovu i Gori. Doselili se iz Hercegovine. S druge strane, Šikuljaci u Karauli nekada su se prezivali Petrovići i Marinkovići.

Otac im je došao na Vlaškovo, a prezime su dobili po mestu Šikulji, u planini gde su boravili. Ne znaju starije poreklo. Slave Đurđevdan. Dimići, Čakari i Kubatlije su, prema istraživaču Sarajevskog Polja, Pop-Risti Trifkoviću - Lalići i Jokići iz Banjana (od Miljanića) i srodnici sa istoimenim porodicama u Kobiljem Dolu, Osijeku, Petrovićima, Ričici i Sarajevu. Svi slave Nikoljdan.

U mestu Dvor su Petrovići, starinom Vrlješi iz Hercegovine i zajedničkog su porekla sa Dragićima u Ribarićima i Jovićevićima u Bioči. Oni, međutim, slave Jovanjdan. U samoj Hercegovini ima Ratkovića u Zupcima kod Trebinja i u Batkovićima i Miljevićima kod Nevesinja, u Gabeli i Ljubinju.

Starinom su iz Ozrinića odakle su "zbog neke krvi" pobegli, pa se raseljavali na razne strane i slave različite slave - Đurđevdan, Nikoljdan i Petkovicu. Ovo su samo neki od putokaza za istraživače-amatere koji na kraju dođu u slepu ulicu, ne dovodeći činjenice u vezu sa pravim precima.

Istina je da u plemenu Banjani postoji selo Petrovići i da je jedna od njihovih plemenskih slava Jovanjdan, tako da nije isključeno da su preci našeg čitaoca prošli kroz Banjane i dobili ovu slavu kao novu, ali su pre toga boravili na nekim drugim prostorima.

U Bratonožićima, plemenu koje se formiralo u oblasti između Morače i Vasojevića, Veruše i Brskuta u čija se najstarija odseljena bratstva ubrajaju se Ratkovići u Moračicama. Petrovića ima i danas kao jednog od ogranaka Progonovića u Klopotu. Interesantno je da jedan deo plemena slavi Nikoljdan, a drugi Jovanjdan.