RAZUMIĆ

"Moje devojačko prezime Razumić, kao i devojačko prezime moje majke (Sein), vrlo je retko i neuobičajeno. Želja mi je da mi pomognete koliko je moguće da saznam svoje poreklo" - piše nam gđa Božena Popović iz Kelna. Rođena u Karlovcu, u Keln je otišla veoma rano, sa 16 godina. Spominje krsnu slavu, Nikoljdan, ali nije dovoljno jasno da li je to slava njene nove porodice ili njena devojačka.

Pošto nam nije navela slavu Seina, možemo samo da kažemo da to jeste retko prezime, ali da mu se može ući u trag. Ima ih oko Ključa (Stražice) sa slavom Sv. Luka, i u Rogušcu, kod Bugojna, sa slavom Jovanjdan, a u ličko-krbavskoj županiji se beleže u Trnovcu (bez podataka o krsnom imenu).

Što se Razumića tiče, stvar je malo teža, jer ih M. Radeka u "Karlovačkom vladičanstvu" ne spominje, što može da znači da su se tek kasnije doselili u Karlovac, ali ne iz oblasti koju je obuhvatalo ovo vladičanstvo (Like, Banije, Korduna, Gatačke župe, Krbave i Kapelskog), ili barem ne kao Srbi i pravoslavni.

Ali, uvidom u hrvatsku istoriografsku literaturu, pronašli smo vlasteosku porodicu Razumenić koja je zabeležena u Dugopoljcima (Bužim) još 1487. godine. Mi smo poodavno istraživali i porodicu Vukša i Vukšić koja se ovde sreće kao stara srpska vlasteoska porodica naseljena u vreme cara Dušana, a koja je stolovala u Bužimu i držala selo Staru Vas.

Spominjemo ih jer su ovde paralelno sa njima zabeleženi i Razumenići kao "plemeniti ljudi" koji su svedočili u nekim sporovima oko zemlje. Dakle, vaši preci nisu nikako bili obični seljaci, kmetovi. Frankopani, koji su ovde imali vlast, ne bi im davali tolike povlastice i mesto u tzv. Rotnom stolu (sudu), pa ni mesto svedoka u sporovima. Te funkcije su bile rezervisane samo za plemstvo.

Osim toga, nazivi mesta u ovim krajevima, Humčani i Zahumići, podsećaju na imena srpskih zemalja Hum i Zahumlje, a Dugo Polje, Ostrovica i Dubac na neka mesta u nemanjićkoj Srbiji. Sasvim je moguće da su Razumići nastali skraćivanjem od Razumenića. U prilog ovome govori i to da ovog prezimena nema na teritoriji Hrvatske.

A to se s njihovim prezimenom i dogodilo jer su izgubili identitet i verski i nacionalni, naime, u međuvremenu se pokatoličili, na identičan način kao i neke Vukše i Vukšići, koji su nesumnjivo bili srpska srednjovekovna vlastela.

Sve napred rečeno potvrđuje još jedan podatak iz "Leksika prezimena SR Hrvatske", urađen 70-ih godina 20. veka, koji Razumiće i Razumoviće (bez podataka o veroispovesti i nacionalnosti) navodi u okolini Karlovca, kao njihovom glavnom centru. Isto tako i da su se pokatoličili, jer ih Radeka ne uvršćuje u pravoslavne porodice. Razumenići se više nigde i ne spominju, to jest da igde postoje.

Razumića ima najviše u Bratovancima, Brezniku, Fratovcima (u stvari, Bratovcima) Oziljskim, Rešetovu i Malom Erjavecu. Sva mesta su kod Karlovca. Još ih ima u Bokšiću kod Vukovara, Splitu i Zagrebu. Razumovića ima u Slavoniji, ali i u Rijeci i Zagrebu. Osim toga, mnogobrojni su Razumi - po Slavoniji i severnoj Hrvatskoj.
Eto, gospođo Popović, Vi ste plemenitog roda. Javite nam se.