GUŠAVAC

Iz Sidneja, gde živi od 1967, g. Dragomir Gušavac piše da vidi kako "razni ljudi po celom svetu" traže svoje "poreklo (korene)" pa je odlučio da nam se obrati. Rođen je u selu Kanjani (Drniš, Split), slavi Đurđevdan, a čuo je da Gušavaca ima i u Gračacu, u Lici.

Ovo je prilika da (svima onima koji bi želeli mnogo opširnija objašnjenja i nama zameraju što, uglavnom, "samo prepričamo" ono što su nam oni napisali skrenemo pažnju da su i ti podaci neophodni, jednako kao i rezultati naših traganja, odnosno "pronalaska" - kako to reče g. Dragomir - njihovog porekla i istorije porodice. Samo tako se, naime, o njima dobija celovita slika. Uostalom, kao što dobro znamo, i kuća se gradi od temelja.

Što se prezimena Gušavac tiče, M. Radeka u "Karlovačkom vladičanstvu" ih navodi samo kao "jovanjštake". Među prezimenima u Hrvatskoj, prema popisu od pre pola veka i važećem do devedesetih godina, Gušavaca je, pored onih u rodnom mestu čitaoca, Kanjanima (Drniš), gde su najbrojniji, bilo i u Vukovaru, Gračacu, Dalju (Osijek), Dubrovniku, Karlovcu i Šibeniku. Narodnost i vera ostali su nepoznati.
 

Za svaki slučaj spomenućemo i oblik Guša, interesantan zato što bi to moglo da znači da su Gušavci cincarskog porekla, odnosno da je to bilo njihovo izvorno prezime. Ima ih u okolini Benkovca (Bilišane i Kula Atlagića), Zadru, Splitu, Trogiru, Stari Gradu, Jelsi i Vrbovskom, na Hvaru, a najbrojniji su u Donjem i Gornjem Zemuniku.

Inače, što je možda i verovatnije, prezime Gušavac je moglo da nastane i od nadimka za gušu, telesnu manu usled uvećanja štitaste žlezde.