TRZIN
Tatjana Trzin iz Beograda čula je da poreklo njenog prezimana vodi od nekog španskog moreplovca koji se iskrcao u Dubrovnik! Njen pokojni otac, kao i njegovi roditelji rođeni su u Mir(i)lović Polju kod Drniša. Očev polubrat Laza(r) Trzin rođen je po dolasku u Srbiju 1892, a negde početkom Drugog svetskog rata promenio je prezime u Petrović, prema očevom imenu - Petar.
Otac naše čitateljke je sa majkom i braćom živeo sve do rata u Šibeniku. Nažalost, nije jasno o kojim vremenskim periodima se radi i o kojem ratu čitateljka piše. Pretpostavimo da je to Drugi svetski rat. Imajući u vidu da su preci čitateljke došli u Srem potkraj 19. veka, smatramo da su ovde dobili ovo prezime prema obrascu koji je vladao u današnjoj Vojvodini i Slavoniji od vremena austrijske carice Marije Terezije, a prema kojem je trebalo da se po svaku cenu (kao opasni "ruski uticaj"), izbegavaju nastavci prezimena na -ić, -vić, -ević/-ović.
Zato su preci naše čitateljke možda imali izvorni oblik prezimena Terzić, nastao od turske reči terzija ili krojač odela - pa ga najpre promenili u Terz(ij)in, a onda i pisari skratili u Trzin. Drugo moguće objašnjenje je da je prezime nastalo od pridevskog oblika Trzinovi ili Trzini, da bi daljim skraćivanjem došlo do - Trzin. U nauci nije objašnjeno poreklo i značenje ovog prezimena pa smo slobodni da ga izvedemo iz osnove trž(z)an, tržni, odnosno od glagola trgovati i imenice trg.
x U "Leksiku prezimena SR Hrvatske", postoji oblik: Trzić (Vukovar i Đurđevac), Trze (Sinj, Split i Križevci), Trzija (gde se upućuje i na prezime Terzija u mestima Veliki Iž kod Zadra i Starci kod Nove Gradiške), Trzin (Milović Polje i Siverić kod Drniša i Split), Trzon i Trzin (Zagreb i okolina). Ovde ćemo uzeti u obzir i oblike, jer se u govornom jeziku u Hrvatskoj ne razlikuju i mešaju ova dva glasa z i ž. Tako su zabeležena prezimena:
Tržački (uglavnom oko Jastrebarskog), Tržak (okolina Karlovca, Siska i Hvara), Tržan (Podlabin i Zagrebu gde se pišu i kao Terzan), Tržec (Ludbreg, Varaždin, Šćepanje kod Zeline, Zagreb i Bjelovar), Tržić (u Grabovnici kod Đurđevca, Našicama, Vukovaru, Sisku, Osijeku, Bjelovaru, Zagrebu) i Tržinski (Zagreb). Koren reči od koje je nastalo prezime Trzin, prema leksikonu, tražimo u istovetnom obliku Terzin.
Na to ukazuje i na originalan oblik Trzija, koji opet ukazuje na prezime Terzija i Terzić, karakteristično za hercegovačke oblasti odakle su se oni iseljavali u Dalmaciju i Liku. Pre iseljenja to su bili Terzići ili Terzini, a prema starijim popisima porodica u Vojnoj granici s kraja 17. i početka 18. veka - i Terzijini. Kasniji boravak u tzv. Civilnoj Hrvatskoj i Slavoniji doprineo je promeni i skraćivanju oblika od Terzijin u Terzin i potom Trzin.
