Vilinski izvori - lek za živce
U Srbiji se koristi samo 10 odsto od 1.000 lekovitih vrela, a samo na Kopaoniku nalazi se 78 isceljujućih izvorišta, koliko ima cela Francuska Godišnji prihod u svetu od medicinskog turizma iznosi oko 60 milijardi dolara, dok kod nas blagotvorne kladence koriste samo meštani
Nema dva zla gora od griže savesti i teške bolesti, kaže naš narod. Sa prvim zlom se nekako izađe na kraj, a lek za bolest se traži na sve strane, pa se ne bira mesto. Ide se kod vračara, belih magova, na mesta koja zrače posebnom energijom ili na čudotvornim izvorima.
Verovanje u lekovitu i isceliteljsku moć vode je vrlo staro. Naš narod i danas veruje da su lekoviti samo oni izvori oko kojih se okupljaju vile, ali i da izvori pored crkava i manastira imaju isceliteljsku moć.
|
Zaboravljeno bogatstvo
|
Etnolog Živka Romelić, koja nekoliko godina proučava narodna verovanja i običaje, kaže da širom Srbije ima bezbroj izvora na koje ljudi dolaze i leti i zimi, ne bi li našli lek za svoje tegobe.
"Moja istraživanja nisu senzacionalistička, reč je o naučno-istraživačkom prikupljanju podataka. Međutim, i ja sam ponekad zapanjena pričama koje čujem. Pitam se da li leče izvori ili vera u Boga", kaže ona.
Činjenica je, ipak, da Srbija eksploatiše samo 10 odsto od 1.000 izvora na 250 lokaliteta. Čak 240 izvora ima vodu čija je temperatura iznad 20 stepeni. U Vranjskoj Banji je najtoplija voda u Evropi, a druga u svetu (96 stepeni). Samo Kopaonik sa 78 takvih izvorišta bogat je koliko i cela Francuska. Prema nekim podacima, godišnji prihod u svetu od medicinskog turizma iznosi oko 60 milijardi dolara. Iako su netaknuta priroda, čist vazduh i lekovite vode blago brojnih banja širom Srbije, mnoge se ne koriste.
Svake godine u Srbiji narod proglasi neki izvor da je lekovit. Tako se rekovačkom selu Sibnica, na planini Straževici, nedavno pojavila "govor voda". Čuje se kao da voda ključa, pa neki kažu da "brblja". Na izvor dolaze nerotkinje, ljudi i deca koja mucaju, slabovidi...
Kraj "brbljive vode" je crkvica Svetog Petra i Pavla. Sveštenik Goran Stojanović priča da već decenijama roditelji dovode decu na izvor čudotvorne "govor vode" kako bi ih izlečili od mucavice.
"Deca koja posle rođenja dugo ne progovore dolaze ovde. Obred nad "govor vodom" traje kratko. Deca se umiju, popiju malo vode, a roditelji se pomole za njihovo zdravlje", priča sveštenik.
U selu Brajići, nadomak Ravne Gore, nalazi se izvor iz kojeg svakog minuta izbija 20 litara vode i koji je pre 55 godina proglašen svetim. Na livadi na kojoj se nalazi izvor čuvao je goveda Milinko Pantović, od mladosti tuberan. Pio je često vodu sa izvora i, na zaprepašćenje doktora, izlečio se potpuno. A čulo se daleko, pa je svet, gonjen mukom, počeo masovno da dolazi.
U Kiseljaku kod Zvornika, na prostoru od samo 500 metara, mineralna voda izvire iz devet vrela i nepovratno otiče u rečicu Jasenicu. Izvori su jedinstveni u Evropi, ali neiskorišćeni, iako bi mogla da se koristi za lečenje bolesti želuca, bubrega, malokrvnosti, žuči, disajnih organa, dijabetesa, reumatskih i kožnih oboljenja...
Preporučuje se da je piju i oni koji rade na teškim poslovima u crnoj metalurgiji i rudarstvu. Izvori su zapušteni, nema pravog prilaznog puta i trenutno ih koriste samo meštani.
Narod Potkozarja od davnina zna za lekovita svojstva Slatine u selu Lješljani, kod Novog Grada. Voda leči kožne bolesti, povećanu želudačnu kiselinu, čir, oboljenja žuči i žučnih puteva... U Lješljanima tvrde da je za otkriće lekovite vode zaslužna partizanska kobila. Kažu da su je borci tokom Drugog svetskog rata otpisali kao šugavu i bolesnu i ostavili je u šumi, a ona ih je mesec dana kasnije sustigla, u punoj kondiciji. Prateći je, primetili su da je pronašla izvor i pila vodu na potočiću, za čija lekovita svojstva se dotad nije znalo.
Kod Petrovca na Mlavi, između sela Malo Laole, Zdrelo i Veliko Laole, nalazi se prirodno jezerce sa geotermalnim izvorom u kome se ljudi kupaju i leti i zimi. Voda leči reumu, kožne bolesti i živce. Izvor u Knjaževcu na samom ulazu u selo Rgošte posećuju nevoljnici iz mnogih krajeva. Seljani kažu da leči išijas, smanjuje otoke, a pomaže i nervnim bolesnicima. Priča se da su teško obolele dovozili nepokretne, iznosili ih na rukama iz kola, da bi posle samo nekoliko dana kupanja u "bari" sami hodali.
U srednjovekovnoj Srbiji manastiri su obično građeni u okolini izvorišta, pa narod veruje da je i manastirska voda lekovita.
|
Hrist i slepac
|
Manastir Svete Petke u Berkasovu kraj Šida poznat je i po izvoru čija voda leči razne bolesti. To potvrđuje i mermerna ploča na kojoj su uklesane reči zahvalnosti jednog Dubrovčanina koji se ovde izlečio od teške bolesti.
Manastir Svete Melanije Rimljanke u Zrenjaninu poznat je i po čudotvornom izvoru koji leči sve boljke. Mada je izvor pre nekoliko godina presušio, vodena žila je ponovo proradila pre dve godine, upravo kada je u Vojvodini vladala strahovita suša.
Izvora je mnogo, oni su neiskorišćeno blago Srbije. Za Đavolju varoš prošle godine je saznao ceo svet, kad je stavljena na listu kandidata za sedam svetskih čuda prirode. Međutim, i danas se u Srbiji malo zna o neobičnim izvorima u blizini čuvenih figura. Pri vrhu je izvor "bele vode", a u podnožju izvire "crvena". Ova voda navodno leči spoljne rane, skida bradavice s ruku, a posle ispiranja usta zubobolja nestaje kao rukom odneta.
Pročitajte još:
1. Muška voda za žensko veselje
