PRVULJ
Vladimir Prvulj iz Nemačke, rođen 1947. godine u selu Sakule kod Pančeva, ima dve sestre istog prezimena, Prvulj koje je nosio i njihov otac (rođen 1922) dok se, kad je umro, nije utvrdilo da je zapravo, zvanično, Prvulov i da je tako uveden u matrikule. Da bi se dozvolila sahrana morali su da traže upisivanje tog prezimena u matične knjige rođenih i umrlih. Mlađi brat čitaoca rođen je 1951. u Zrenjaninu kao Prvulov, a nakon ovog slučaja lokalna administracija Sakula je tražila i od Vladimira da izvrši ispravak, ali on nije imao vremena da se "zamajava" ovom procedurom - pa je ostao Prvulj.
Iako ne navodi ni svoju krsnu slavu, možda smatra da se podrazumeva da je srpska, naš čitalac misli da će ovi podaci biti dovoljni da "odzagonetnemo zavrzlamu oko prezimena". Ali ovde bismo morali detektivski precizno ispitati sve razne okolnosti da bismo objasnili kako je došlo do zabune: da pregledamo arhive opštine i crkve bar generaciju-dve pre rođenja čitaočevog oca i da, pošto su odavno preminuli oni koji su zapisivali ranije članove ove porodice, razgovaramo sa starim preživelim meštanima.
Selo Sakule, u opštini Opovo, od Pančeva je udaljeno 45 km, koliko i od Beograda. Posebno ga je svojom pričom i crtežima proslavio u knjizi "Selo Sakule a u Banatu", njegov meštanin slikar Zoran Petrović. Paroh Sakulski u periodu 1840-1878. Petar Kupusarević po zahtevu starešine Pančevačkog protopopijata napisao je 1859. "Opis mesta Sakule" (objavljen u časopisu "Javor" 1880), u kome je zapisao predanje o naselju i ljudima. Iako je Sakule najstarije selo u ovom kraju, prvi spomen o njemu datira još iz 1432, ipak su podaci o njegovom ranijem stanovništvu dosta oskudni.
Prva porodica koja je naselila Sakule bili su Mijatovi; oni su se na današnjoj "Ciganskoj gredi", nastanili u trščari, pa ih zovu još i Trščarski. Za njima dolaze Prvuljevi, navodno doseljeni iz Vlaške, Ankići, Nedići, Pantelići, i drugi. Većinsko stanovništvo su činili Srbi, dok je Nemaca katoličke vere bilo 10 odsto. Nemaca je do početka Drugog svetskog rata bilo u 83 domaćinstva, a posle rata su svi iseljeni.
I J. Erdeljanović ("Srbi u Banatu", istraživao 1924) beleži familiju našeg čitaoca kao Prvuljevi, sa slavom Sv. Petka (Paraskeva), u 11 domaćinstava ali ih ne ubraja u "vlaške", mada nam ni taj podatak ne bi mnogo značio jer je u Vlaškoj bio ogroman broj srpskih porodica pa su neke, već "povlašene", silazile u Banat a druge prelazile Dunav i zadržavale se u Negotinskoj Krajini u kojoj ima i Prvuleštija.
Što se tiče prvine Prvulja ili Prvulovih, očigledno je Prvulj stariji oblik pa se zadržao i kasnije kad su ga školovaniji seoski beležnici zamenili sa Prvulov da bi se tek od početka 50-ih ustalio.
