Šarganska ognjena kola

Davno, pre jednog i po veka, mnogo ranije nego što će padinama srpskih planinskih lepotica Tare, Zlatibora i Šargana zahuktati voz "ćira", neuki srpski seljak Mitar Tarabić iz sela Kremna govorio je svom kumu Zahariji Zahariću: "Znaš, kume, kroz planinu će proći gvozdeni put sa gvozdenim, ognjenim kolima, koja će se uvek sama zastajati na mestu... Onda će gvozdenog puta nestati i proći će podosta godina pa će se ljudi opet setiti gvozdenoga puta, te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave serbez odmorišta i uživancije...

Sve je dobro "video" Mitar Tarabić, toliko dobro da je mnogo. mnogo decenija kasnije, mokrogorski pesnik Mihailo Ćupović zapisao stih: "Kuda je prošla ljudska stopa/to nema svet, nema Evropa/tome se divi i čovek i ptica/ta čudesna Šarganska osmica.

"Šarganska osmica" je, po mišljenjima onih koji su putovali vozovima i po padinama Švarcvalda, Alpa, Apenina i Karpata, jedna od najatraktivnjih pružnih trasa u Evropi. Ovom prugom uskog koloseka, danas se, kao što reče prorok Mitar Tarabić, jedino voze ljudi željni odmora i uživancije. Njih je ovog leta skoro više nego onih što putuju prugom Beograd - Bar.

- Svaki dan, oko 400 naših gostiju prokrstari vozom "Nostalgija" po "Šarganskoj osmici". Prošle godine ukupno smo imali oko 80.000 putnika iz celog sveta, od Čilea do Japana. Svi oni su izrazili svoje oduševljenje našom prugom - kaže menadžer "Šarganske osmice" Aleksandra Stamenić.

Izgradnju pruge uskog koloska kroz planinu Šargan, odnosno pružni deo zvani "Šarganska osmica", započeli su Austrijanci 1916. i već posle nekoliko godina pruga je, zbog svojih brojnih specifičnosti, postala graditeljsko čudo.

Posle urušavanja tunela Budim i stradanja više stotina ruskih zarobljenika, gradnja je obustavljena i nastavljena tek 1922. Prva lokomotiva "parnjača"prošla je ovom pružnom trasom dugom 13,5 kilometara 25. januara 1925. To je, praktično, značilo uskotračno pružno povezivanje Beograda i Sarajeva.

Jedna od najlepših železničkih trasa na svetu je sve do 1974. prolazila Mokrom Gorom. Parnjača se probijala kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja 8. U svetu jedinstvenom osmicom, spletom tunela i mostova, vešto je savladana visinska razlika od 300 metara od Mokre Gore do Šargana. Prolazeći trasom čuvene osmice dugom 13,5 kilometara putniku je bilo gotovo nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao voz i kuda tek treba da prođe.

I kao što se po proročanstvu proroka Tarabića izgradila pruga, tako je i ugašena 28. februara 1974. jer je procenjeno da je neisplativa.

Međutim, deceniju i po kasnije, nekoliko Mokrogoraca sa Radovanom Glibetićem na čelu, odlučili su se na svojevrsnu avanturu zvanu obnova "Šarganske osmice". Tek, u proleće 1998. započeta je rekonstrukcija "osmice", i posle pet godina, u leto 2003, "ćira"je ponovo počeo da zaranja u utrobu Šargana.

- Uradili smo veliku stvar i za selo Mokru Goru i za srpski turizam. Međutim, svi mi koji smo krenuli u obnovu ove pruge, koja je potom stigla i do manastira Dobrun, nećemo se smiriti dok pruga uskog koloseka ponovo ne stigne do Višegrada i ćuprije - kaže Radovan Glibetić.

Reporter "Vesti" je pre nekoliko dana putovao vozom od Beograda do Bara. U njemu je bilo svega nekoliko stranaca koji su krenuli na letovanje na crnogorsku obalu. Ali je Nemaca, Japanaca, Šveđana, Poljaka i Čeha bilo više od 100 u vozu "Nostalgija" koji je onomad krenuo sa stanice u Mokroj Gori put brda Šargana i gotovo dvosatne uživancije za svega pet evra...