Sto kila žita za voznu kartu
Putovanje prugom kroz nepregledna prostranstva, praćeno uspavljujućim zvukom voza na šinama, uživanje je koje smo napretkom tehnologije i iz potrebe da stalno negde žurimo sebi zakinuli. Ipak, danas, kad su stare lokomotive parnjače zamenile one koje razvijaju brzinu i do 500 kilometara na sat, a avioni probijaju zvučni zid, ima i onih koji su se zaželeli onog starog dobrog putovanja - vozom.
Od početka ove godine, broj Srba koji se odlučio na truckanje prugom, porastao je za 20 odsto u odnosu na 2009. Privučeni nostalgijom ili željom da zavire u deo sveta maršala Tita, okoreli putnici šunjaju se po salonima njegovog "Plavog voza", koji
odnedavno svake večeri prevozi putnike od Beograda do Bara.
Svečani salon sa trpezarijom u kojoj se organizuju i kino projekcije, troje salonskih kola sa apartmanima i restoran, raspolažu sa ukupno 92 mesta, a pun kapacitet spavaćih kola je 90 postelja. Putnicima udobnost obezbeđuju i klima-uređaji, parno grejanje, kvalitetno ozvučenje...
Uz dim parne lokomotive, vozom "Romantika" danas možete putovati do Sremskih Karlovaca, Palića, Vršca, Bele Crkve, Požarevca, Smedereva... Muzejski vagoni iz tridesetih godina prošlog veka i vraćaju u prošlost. U ono vreme kada su se iza plišanih zavesa vagona krile najotmenije dame i gizdava gospoda. U vozove u kojima su se pisale ljubavne priče, ali dešavale i krađe i ubistva...
|
Leteći Beograđanin
|
O ovim događajima realistično je pisala Agata Kristi, veliki ljubitelj vozova. U jednom od svojih najpoznatijih dela "Ubistvo u Orijent ekspresu", nemili događaj smestila je baš na teritoriju Srbije. Naime, najčuveniji voz na svetu "Orijent ekspres" prolazio je i kroz Beograd na putu od Pariza do Istanbula! Ali i ovaj voz nije slavno završio.
Nakon 126 godina putešestvija velikih pesnika, pisaca, poznatih ljubavnika i romantičnih avanturista, najpoznatija linija u istoriji evropske železnice izbrisana je 2009. iz redova vožnje. Na prugama su ga zamenili nekoliko puta brži, moderni vozovi... Aktivna je samo trasa luksuznog venecijanskog "Simplon Orijent ekspresa" sa šinskim vozilima iz dvadesetih godina prošlog veka.
Putnici imaju ličnog stjuarda koji vodi računa o njihovom komforu. Lepo uređeni kupei pružaju predivan pogled na okolinu. Na jelovniku su najraznovrsnija jela i najbolja vina sveta. Ovaj voz neguje kulturu putovanja nekog davnog vremena. Ne postoje strogi kodeksi oblačenja, ali ipak ne možete ići u farmerkama.
Za večernja dešavanja potrebno je imati formalnu garderobu. A pored večernje haljine i fraka, trebaće vam i dosta novca, s obzirom na to da vožnja u jednom pravcu od Kalea preko Pariza do Venecije, košta 1.550 funti... Sve su prilike da ćemo se vratiti na početak i da će putovanje vozom postati luksuz.
Branimir Pavković iz Muzeja železnice Srbije kaže da su vozne karte i u Srbiji bile papreno skupe davne 1884, kada je iz Beograda krenuo prvi putnički voz na pruzi Beograd-Niš. Literatura koja je ostala iz onog vremena, a ponajviše novinski članci čuvaju dragocene podatke. Tako se iz reda vožnje vidi da je "putnik trećeg kolskog razreda za voznu kartu putničkog voza od Beograda do Niša morao da plati 17 dinara i 10 para".
- Da bi znali koliko je to, zapravo visoka cena reći ću vam da je poljoprivrednik da bi kupio kartu morao da proda oko 100 kilograma pšenice ili 170 kilograma kukuruza, 25 do 35 pilića ili oko 400 komada jaja. Privremeni učitelj imao je mesečnu platu od oko 50, a stalni učitelj oko 67 dinara. Prvi je za celu mesečnu platu mogao da kupi tri vozne karte od Beograda do Niša, a drugi četiri - kaže Pavković.
Početak gradnje prve srpske pruge, 21. juna 1881, srebrnim budakom obeležio je knez Milan Obrenović. Ispraćaju prvog voza, iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30, a u Niš je stigao u 18.23 sati. Taj put se se ranije prevaljivao za četiri do osam dana konjskim kolima. Naporno i veoma skupo, a putnici su bili izloženi velikim opasnostima, čak i životnim. S obzirom na sve to, voz je bio brzo i udobno prevozno sredstvo, a iznad svega bezbedno.
Kasnije je putovanje vozom u Srbiji predstavljalo jedan vid kulture življenja, čak razonode. Period između dva svetska rata karakteriše intenzivan razvoj naše železnice. Naročita pažnja poklanjana je komforu putnika.
- Naše železnice, odmah posle austrijskih, a mnogo pre ostalih evropskih, uvele su 1927. radio- vagone. Ovom privilegijom nisu mogli da se pohvale ni putnici "Orijent ekspresa". Ovo je bio vagon prvog razreda, koji je pored kupea posedovao i kabinu radio- operatera, gde se nalazila najsavremenija radio-oprema tog vremena. Na krovu vagona bila je antena duga 16 metara. Spoj sa zemljom išao je preko donjeg dela vagona koji je bio od metala. Radio-program pratio se tako što su putnici u kupeima dobijali posebne slušalice. Uz pomoć radio-operatera, slušali su program domaćih i stranih radio- stanica. Neretko je bilo smetnji u prijemu programa, koje su nastajale prilikom prolaska kompozicije kroz tunele, preko mostova i pored dalekovoda - navodi Pavković samo jednu od mnogobrojnih zanimljivosti iz vekovima druge tradicije srpske železnice.
Pročitajte još i sledeće tekstove:
1. "Plavi voz" na smetlištu istorije
