Hitler imao 39 života

Vođu Trećeg rajha Adolfa Hitlera pokušavali da ubiju nemački generali, pukovnici, komunisti, pa čak i jedan stolar.

Svet zna uglavnom za grofa Klausa Filipa Mariju Šenka fon Štaufenberga i njegov tragični pokušaj da dođe Hitleru glave, ali malo ko zna da postoji još 39 dokumentovanih pokušaja da se ubije nacistički vođa.

U danima kada se obeležava 66-godišnjica najpoznatijeg atentata na Hitlera, zanimljivo je da se nešto čuje i o ostalih 38.

Flaša likera kao tempirana bomba

Govori li ovo o neverovatnoj sreći koju je imao veliki diktator ili neverovatnom maleru njegovih protivnika? Kada je general-major Tresckov Hitlerovom pratiocu 1943. uručio na poklon flašu likera, upakovanu kao tempirana bomba, ona je trebalo da eksplodira u Hitlerovom "kondoru" negde iznad Poljske i da izgleda kao da su ga oborili ruski lovci. Međutim, bomba je stajala u rashladnoj vitrini gde je iz nepoznatih razloga detonacija zakazala. Drugi zaverenik Šlabrendorf je odmah odleteo za Nemačku da sakrije corpus delicti.

Planova za ubistvo bilo je daleko više, kao na primer, Engleza Aleksandra Futa, koji je po nalogu sovjetske tajne službe hteo da Hitlera digne u vazduh u njegovom omiljenom restoranu "Osterija Bavarija" u Minhenu.

Ili ideja engleskog vojnog atašea ser MekFarlejna, koji je imao stan u berlinskoj Sofijenštrase, preko puta koga su bile postavljene tribine za paradu povodom Hitlerovog 50. rođendana, 1939. On je hteo da upuca Hitlera sa prozora svog kupatila, ali je Dauning Strit odbio da se saglasi sa namerom ovog časnog generala. I pored toga, London je u više navrata kovao planove o ubistvu nacističkog vođe, kao što su operacije "Fokslej" ili "Helhund".

Prvi pokušaj ubistva vođe NSDAP desio se u novembru 1921, kada su na njega posle provokativnog govora i tuče nacista u jednoj minhenskoj sali ispaljeni hici, posle čega su počinioci nestali u mraku. Deset godina kasnije, u berlinskom hotelu "Kajzerhof" otrovano je jelo za Hitlerovim stolom, ali nikada nije otkriveno ko je to uradio.

Otrovano pismo

Tokom 1933. bilo je čak pet neuspelih pokušaja: Ludvig Asner, bivši nemački komunista i bivši nacista iz Francuske, šalje otrovano pismo Hitleru, ali je ovaj na vreme upozoren telegramom jednog nastavnika. U martu su uhapšeni Karl Luter i još neki komunisti iz Kenigsberga, koji su spremali napad, ali su bili izdati.

U Rozenhajmu je neko pucao na Hitlerovo službeno vozilo, na Oberzalcbergu je uhapšena nepoznata osoba u SA uniformi sa pištoljem, a peti pokušaj je osujećen kada je otkriven tunel koji su atentatori hteli da iskopaju uoči ceremonije "Tag Potsdama".

U nameri da zaustavi nacističkog vođu, opoziciona grupa okupljena oko dr Helmuta Milijusa iz Berlina je netragom nestala, a grupu "Markvic", koja je 1935. tražila muškarce koji bi Hitlera ubili ili svrgli sa vlasti, kompletno je pohapšena i pobijena, jer je Gestapo u njihove redove ubacio svog čoveka.

Otpor protiv nacizma

Spomen-ploča u Berlinu podseća na ubijene zaverenike od 20. jula 1944, ali i na sve ostale koji su pružali otpor protiv nečovečnog naci-režima. Na njoj stoji citat general-majora Heninga fon Tresckova, koji je takođe kovao trostruki plan za ubistvo Hitlera: "Moral jednog čoveka počinje tamo, gde je spreman da položi život za svoja uverenja."

Bilo je i smelih pojedinaca: student Helmut Šmit je pogubljen, jer je planirao napad na Hitlera u Rajhstagu, a psihički bolesnik Jozef Tomas iz Ebersferda je sa napunjenim pištoljem uhvaćen na korak od Hitlerove kancelarije i predat Gestapu, odakle mu se gubi svaki trag. Pravi peh je imao nepoznati atentator iz 1937, koji je postavio bombu za govornicom u sportskoj palati u Berlinu, ali je pre toga morao da ode u toalet, gde je igrom slučaja ostao zatvoren, pa mu je tako neslavno propao pokušaj. Tu je još i švajcarski student teologije Moris Bovo, koji je 1938. spremao atentat za vreme proslave u Minhenu, ali je debeo zaštitni obruč SA pripadnika u potpunosti zaklonio telo Hitlera.

Neuspeli atentat u minhenskom Birgerbrojkeleru u novembru 1939. bio je u neku ruku prekretnica. Stolar Johan Georg Elzer 30 dana je krišom pripremao svoj naum, podesio satne mehanizme upaljača na bombama ispod Hitlerovog pulta, ali je ovaj ranije završio govor i napustio prostoriju, da bi posle 13 minuta usledila eksplozija u kojoj je šest ljudi poginulo, a 60 povređeno. Elzeru nije čak pošlo za rukom ni da prebegne u Švajcarsku. Od tada je sve naredne pokušaje atentata organizovala vojna opozicija. Nakon pojačanih bezbednosnih mera još je jedino nemačka vojska imala nekih šansi da priđe Hitleru.

Najbolju priliku od svih imali su 1938. nemački general Ludvig Bek i major Hajnc, koji su planirali da sa još 50 ljudi upadnu u Hitlerovu kancelariju, da ga uhapse, organizuju suđenje i uz pomoć psihijatra profesora Bonhefera proglase ludim. Kada je konferencija u Minhenu od 28. septembra dostigla vrhunac krize, zaverenici su odlučili da još malo sačekaju na reagovanja svetskih sila. Međutim, već sledećeg dana se Hitler vratio kao veliki mirotvorac, praćen narodnim ovacijama. To nije bio pravi trenutak za puč, uvideli su njegovi organizatori i čekali narednu priliku.

Spasila ga intuicija

Hitler i Eva Braun

Još jedan od generala, Kurt Frajherfon Hamerštajn, poznati antinacista, pokušava da 1939. godine organizuje Hitlerovu posetu trupama i daje signal generalu Beku da pritom dođe do "nesrećnog slučaja". Oprezni Hitler eskivira posetu i naređuje da Hamerštajna penzionišu. Iste godine su organizovana još četiri neuspela atentata.

U Parizu 1940. su grof Fridrih fon der Šulenburg i Eugen Gerstenmajer planirali da za vreme parade Vermahta na Jelisejskim poljima ubiju Hitlera dok koračaju pored njega. Međutim, Hitler dolazi u Pariz inkognito 23. juna, a parada predviđena za 27. jun biva otkazana. Za to vreme već pomenuta grupa visokih vojnih starešina nije odustajala od namere da zaustavi Hitlera.

U maju 1941. natporučnik Ervin fon Vicleben uspeva da privoli Hitlera da poseti Pariz, ali ovaj neočekivano otkazuje dolazak zbog, kako se posle ispostavilo, novog fronta na Balkanu. Neslavno su prošli i mnogi drugi planovi. U Berlinu je u martu 1943. pukovnik Fon Gersdorf sakrio bombu u džep od sakoa i planirao da je aktivira u Hitlerovoj blizini. I ovoga puta Hitler pokazuje da ima jaku intuiciju i napušta pre vremena skup, a Gersdorf jedva uspeva da deaktivira bombu u WC-u.

Već je juli 1944, vreme kada grupa oko grofa Šenka fon Štaufenberga, najmlađeg pukovnika nemačke vojske, priprema tajnu operaciju kako da smakne Hitlera. Štaufenberg je jedini od njih imao neposredan pristup šefu. Prva šansa na Berghofu je propala, jer je grof čekao da na okupu zajedno sa Hitlerom budu i Himler i Gering, ali se to nije desilo.

Drugu šansu je Štaufenberg video u Hitlerovom kvartu Volfšance kod Rastenburga u istočnoj Pruskoj. Štaufenberg je 20. jula 1944. deponovao eksploziv u salu za razgovor i uz izgovor napustio sobu. U međuvremenu je neko pomerio tašnu i Hitler je preživeo eksploziju gotovo nepovređen, a 200 članova operacije "Valkira" je uhapšeno i osuđeno na smrt. Da je Štaufenberg imao još jednu malu bombu pored one u aktn tašni, da nije bio previše grozničav, danas bi istorija drugačije izgledala...