Vlast ohrabruje idejne poltrone
Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Mihajlo Đurić ovako je 1971. pripovedao svojim studentima:
"Baš zbog toga što su mnogi njegovi delovi raštrkani po svim jugoslovenskim krajevima, srpski narod je oduvek bio mnogo više zainteresovan za Jugoslaviju nego bilo koji drugi narod u njoj.
Nažalost, najčešće na svoju štetu. Više nego bilo šta drugo, danas je neophodno otrežnjenje srpskog naroda od zabluda prošlosti. Da bi mogao da se održi usred bujice u koju je gurnut, srpski narod mora da se okrene sebi, mora početi da misli na svoj opstanak, mora početi da se bori za svoj opasno ugrožen nacionalni identitet i integritet.
To je osnovni preduslov njegovog daljeg istorijskog samopotvrđivanja. Nisu za to krive samo političke snage van Srbije, kriva su i ranija politička rukovodstva u Srbiji koja su formirala karijerizam i koja su zbog karijerizma i plitkog politikantskog rutinerstva često žrtvovala zaista korisne snage, koja su potiskivala slobodne ljude radi afirmacije poslušnih mediokriteta, koja su umesto odgovornih kritičara ohrabrivala "poverljive" idejne pandure i poltrone".
