Potraga za blagom Nemanjića

Od pamtiveka u čačanskom selu Ostra podno Ostrice i Vujna kruži legenda o skrivenoj kruni cara Dušana. Decenijama unazad, brojne amaterske ekspedicije pokušavale su da prodru u pećinu pod Sokolicom, za koju se veruje da krije dragoceni tovar Nemanjića. Ne zna se zašto, ali dosad niko nije uspeo čak ni da priviri u pećinu, a krune dinastije Nemanjić nisu nikad pronađene. Selom se priča da je čuva džinovska zmija u šta se delimično uverila i naša ekipa.

- Priča se da je blago tu ostavio despot Đurđe Branković i njegova žena prokleta Jerina kad su iz Smedereva bežali pred Turcima. Priča se da je on tu čak i živeo jedno vreme sa svojom svitom i da je pod brdom u tim pećinama napravio sebi čitav grad. Na ulazu i danas se jasno vidi u steni utisnuta sekira, krst i ljudska stopa. Kažu da je to Savina stopa - pripoveda Anđelić.

Monah i čopor vukova

Odeveni i opremljeni kao da u najmanju ruku osvajamo Mont Everest stižemo do centra sela. Tu se nalazi škola, ambulanta i ruinirana seoska zadruga pred kojom nedeljom i crkvenim praznicima seljani i danas procenjuju čija je prepečenica bolja. Od seoske zadruge do pećine pod Sokolicom, naš vodič veli da ima oko sat vremena laganog hoda. Nastavljamo makadamskim putem sa kog na prvom kilometru skrećemo u šumu.

Pridošlicama je tek sad jasno zašto su neophodne sekira, čizme i zimska garderoba po julskom vremenu. Probijali smo se šumskom stazom zaraslom u šipražje i divlji bršljan. Prethodnog dana obilna kiša, napunila je svaku udolinu u šumi, a seoski potočić Ostrovka pretvorio se u neobuzdanu reku. Bujica je odnela i sva brvna koja su postavili ovdašnji malobrojni čobani da bi pregazili potok.

- Kažu da je Nemanjino blago dolinom Morave ovde pod Sokolicu dovezeno volujskim kolima i to sa šest volova. Drveni sanduci puni dukata, srebrnih i zlatnih pehara, kašika, kao i krune Nemanjića, vele da su dovezene i zakopane negde u ovim pećinama. Priča se da je Sokolica i sveto mesto i da su stariji ljudi pred oba rata viđali visokog muškarca u kaluđerskoj mantiji kako šeta šumom, a za njim kao da su najpitomiji psi ide čopor vukova. Vele da taj monah čuva ikone i dragocenosti, a stariji ljudi su govorili da je tu nekada postojala i crkva isposnica, ali danas od nje nema ni traga - kazuje Aranđelović.

Dragoceni tovar za državu

Arheološka iskopavanja oko Sokolice vršena su u nekoliko navrata. Prema izveštajima, na okolnom zemljištu otkriveni su objekti iz različitih perioda, kao i keramika iz bronzanog doba.
- Arheolozi se uvek oslanjaju i na priče i legende lokalnog stanovništva. Kazivanja o skrivenom blagu su nam dobro poznata, međutim, o samoj pećini i šta ona krije ne znamo ništa jer je nikada nismo ispitivali - kaže Delfina Rajić, direktorka Narodnog muzeja u Čačku.
Ona dodaje da je to posao speleologa za koje ne zna da su ikada ulazili u samu unutrašnjost Sokolice. Ipak, ukoliko bi neko i pronašao dragoceni tovar, Rajićeva podseća da on pripada državi.

On ne krije da su tokom godina mnogi avanturisti pokušavali da uđu u pećinu i domognu se neprocenjivog blaga.

- Bilo je tokom godina znatiželjnih sa svih strana. Dolazili su čak i neki stranci sa topografskim kartama, kao nešto slikaju i mere. Pričali posle prevodioci kod zadruge da traže rudu. Ma znamo mi šta oni traže. Ma, bilo je toga koliko hoćete, ali svi su se vraćali praznih šaka. Niko nije uspeo da uđe u pećinu osim jednog našeg komšije - priča ovaj starina i gasi duvan popušen do pola, veli, drugu polovinu će kad stignemo do Velike stene.

Očevidac sišao s pameti

- Samo jednom čoveku u selu pošlo je za rukom da uđe duboko u nedra Sokolice. Bilo je to pre više od 50 godina. Oni koji su ga dobro znali pričaju da je on posle toga sišao s pameti i da više nije bio onaj isti. Ni sa kim nije razgovarao, povukao se u sebe i nikada nikom nije otkrio šta je video unutra, zato valjda meštani i ne jure za blagom - pripoveda Voja i nastavljamo ne baš lak put do našeg odredišta.

Nešto više od sat i po hoda kroz šumu najzad stižemo do ogromne stene ispod koje zjapi velika rupa. Stiče se utisak da će se svakog trenutka obrušiti i zatrpati nas zajedno sa nabujalim potokom.

- Nemojte se plašiti, neće ona nigde, stoji tu vekovima. I danas se čobani tu kriju, sateraju čitavo stado ovaca i čekaju da prođe nevreme i grmljavina. Odavde do Sokolice ima svega dvadesetak metara. Evo, pogledajte, tu je - Voja rukom pokazuje zid koji se nazire kroz šiblje.

Podzemni tuneli

- Pre 20 godina jedan dečak čuvajući ovce upao je u nekakvu jarugu u selu Borač koje je odavde udaljeno više od 20 km. Dečak je nestao i nije ga bilo tri dana. Najednom se pojavio pod Ostricom nedaleko od Sokolice. Pričaju ljudi da je išao nekim tunelima i da je izašao kad je u šupljini stena ugledao svetlost - seća se Anđelić.
Istorijski zapisi zaista ukazuju da su se preko ovog mističnog brda odvijali trgovinski putevi. Sa Dalekog istoka do Singidunuma stizalo se dolinom Morave preko planine Rudnik, koji je vazdušnom linijom udaljen svega pet kilometara od Sokolice. Jednim delom tog puta nalazile su se olovne cevi, duboko u zemlji. Nikada nije objašnjeno čemu su one služile.

Sokolica je sa jedne strane opasana zidom koji potiče još iz doba Rimljana jer je tu bilo utvrđenje koje je služilo kao osmatračnica. Sa tog zida dok taj predeo nije zarastao u gustu šumu, kao na dlanu jasno se videla cela čačanska kotlina. Kada je vedro, jasno se vide Lađevci i Adrani prema Kraljevu. Sa druge strane je litica, a jedini put je preko mokrog kamenjara.

Tek što smo prešli desetak metara pod našim nogama na mokrom kamenju zasikta desetak zmija šarki. Istog časa je nestala svaka novinarska hrabrost i... nazad ka Velikoj steni. Uzalud je naš vodič pokušavao da nas ubedi da se vratimo, hladno je, a zmije su tad manje opasne.

Ipak, ono što smo videli, bilo je dovoljno da nas odvrati od daljeg puta. Slično su prolazile i druge ekipe. Neki su padali niz liticu, mnogi su nailazili na zmije, ali ne pamti se da je neka nekog ujela. Postoji i priča da se u pećini krije džinovski smuk koji čuva blago.

- Sećam se da je nekim lovcima na blago tokom noći u kampu izbio požar u kom zamalo nisu izgoreli. A onda ujutro na tom mestu nisu mogli da nađu pepeo, a od požara nije bilo ni govora - priča starac Voja, najupućeniji u sokoličku misteriju.
Kruna Nemanjića ostala je da čeka neke uspešnije i manje strašljive istraživače.