BROĆETA

Nikola Broćeta (1982), sin je Miloša rođenog 1958. u selu Gubin (između Livna i Grahova u FBiH), koji je u Beogradu završio vojnu gimnaziju i ostao. Naš čitalac ne navodi ni svoje mesto rođenja ni mesto u kome živi ali je verovatno, po dopisu, Beograđanin.

Po porodičnom predanju koje navodi, predak familije "prešao je posle ubistva Turčina iz Srbije u Dalmaciju i tu u nekom selu promenio prezime u Broćeta" jer se on sa svojom porodicom bavio preradom broća - "vrste brusnica" iz koje se dobija crvena boja. Iako Nikola ne navodi ni koje su vere bili njegovi preci, pa ni slavu ako su, kao što pretpostavljamo iz naših izvora, bili Srbi, a ni prezime koje su ranije imali.

Spominje jedino da je onaj predak iz Srbije imao tri sina od kojih je jedan ostao u Dalmaciji i tu kasnije umro bez potomaka - pa crkvi poklonio svu svoju imovinu, drugi otišao u Gubin a treći u Prekaju kod Drvara.

Prema Đ. Janjatoviću ("Prezimena Srba u Bosni"), Broćete su krajem 19. veka živeli u parohijama Brda kod Glamoča i Livno, Peći i Čelebić kod Livna. Svi su slavili Sv. Arhiđakona Stefana. Etnolog M. Petrić je Broćete zabeležio samo u Gubinu, s navedenom krsnom slavom, uz napomenu da su došli od Vrlike (Dalmacija), ali ne precizirajući kada. P. Rađenović ("Unac") u Prekaji navodi porodicu prezimena Broćota:

"Slave Stevanj-dan. Braća Vaso i Mijo doselili se pre 80 godina", dakle sredinom 19. veka. Možda je tobilo i kasnije čim u ovom selu nisu evidentirani u pregledu Srba-svečara u Janjatovićevoj knjizi iz Gubina (Livno). "Živeli su kao nosalice(trgovci-torbari). Najpre se bili nastanili u Župici pa se posle premakli ovamo u Prekaju."

Trgovaca-torbara bilo je do posle Drugog svetskog rata, a ovo zanimanje pojavilo su se krajem 19. veka. Naime, putujući trgovac je sitne potrepštine kao šibice i upaljače, ogledalca, češljeve, ukosnice, igle i slično držao u plitkim drvenim kutijama ispred stomaka, obešene na široki kaiš preko ramena, pa tako stizao iz Dalmacije i Krajine čak u Vojvodinu ili današnju Makedoniju ...

Ne sumnjajući u predanje o dolasku čitaočevih predaka iz Srbije u Dalmaciju objašnjenje o nastanku prezimena nije u skladu sa građenjem imenica u našem jeziku: broć daje boju "broćilo", pa upravo i prezime Broćilo kod Dervente a ima i Broćića ali oni su nastali kao deminutivi.

Broćeta, međutim, ima romanski umanjujući nastavak -et /eta. Iz objašnjenja P. Skoka ("Etimologijski rječnih hrvatskoga ili srpskoga jezika") proizilazi da je to reč načinjena od "broko", omanji vrč ili krčag, pa tako imamo i prezime katoličkih porodica Broketa. Teže je pitanje, da li je ovo najpre bio podsmešljivi nadimak ili možda italijanski prevod našeg prezimena Vrčević.