Deset izvora gase žeđ vekovima
Česmu ispred manastira Tronoša, nedaleko od Loznice, u zapadnoj Srbiji sagradili su, kaže legenda, izgradili Jug Bogdan i njegovih devet sinova, Vojin, Miljko, Marko, Ljubodrag, Radmilo, Boško, Stojan, Veselin i Damjan, pre odlaska u Kosovski boj, 1388. godine.
Iz nje odvajkada bez prekida teče 10 slapova vode iz planinskih izvorišta i vekovima gase žeđ ne samo monaštva i naroda, nego su "Devet Jugovića" postali i zaštitni znak tronoške bogomolje i celog kraja. Uz česmu je podignuta i kapelica, koja ima i svoju krsnu slavu - Svetog Pantelejmona.
Svetkuje ga monaštvo i verujući. Posle Jugovića, česma je dograđivana i ulepšavana kako su stizale nove generacije, pa je postala jedan od bisera pravoslavlja i naroda Jadra. Iznad slavina stoji mozaik koji predstavlja devet Jugovića sa Jug Bogdanom u sredini, kako na konjima odlaze na boj. Česmu je 1721. obnovio arhimandrit Metodije, a kasnije, 1894. i trgovac iz Lešnice Mladen Isaković.
Ponovo je 1935. obnavlja jeromonah Georgije Bojić, starešina manastira Tronoša. Poslednji put je čuvena česma obnovljena još 1968. Mnogi ljudi ovog kraja imaju običaj da u dane praznika obavezno uzmu vodu sa ove česme kako bi je koristili za kuvanje uskršnih jaja, ali i za spremanje jela za praznike. Uz blagoslov manastirske uprave i vladike, episkopa šabačkog, voda može da se sipa u neograničenim količinama, što se obilato koristi.
Od Vuka do Cvijića
Na česmi "Devet Jugovića" žeđ su gasili mnogi znameniti ljudi. Tu su čuveni ustanički vojvoda Anta Bogićević, kao i srpski prosvetitelj i reformator kulture Vuk Stefanović Karadžić, rođen u obližnjem Tršiću, koji je u Tronoši stekao prvu pismenost. Na ovoj česmi se napajao i akademik dr Jovan Cvijić, znameniti srpski naučnik, rodom iz Loznice, čija je majka iz sela Korenite, u čijem su ataru i česma i drevna svetinja.
