Prezirao naprednjake, mrzeo radikale
Kada se Stevan Sremac preselio u prestonicu, srpskom kulturom, a naročito književnošću, vladala su braća Pavle i Bogdan Popović, kao i Jovan Skerlić, i to najviše putem ubojite književne kritike. Pavle Popović je uređivao "Srpski književni glasnik", tada vodeći književni časopis u zemlji, čiji je jedan od osnivača bio njegov brat Bogdan. Bio je i profesor gimnazije zajedno sa Sremcem, koji je u to doba bio u zrelom dobu, oko 40. godine života.
Baš kao svojevremeno na Nišlije, novi profesor je svojom pojavom ostavio snažan utisak i na Pavla Popovića, koji ga je ovako opisivao: "Čelo šire, veliko, skoro izbuljene oči, lice izbrijano, puno plavih vena, donja usna malo spuštena, kosa brižljivo i originalno očešljana 'na larmu' i proseda, brkovi crni, lice inteligentno, dobroćudno i lepo, stas srednji, hod gospodski, bez žurbe, a vitak, elastičan, prav, glas malo mutan, smeh sitan, pri čemu su se videli beli očuvani zubi. Bio je vazda čist: ruke, kosa, lice. Pazio je na odelo, na kroj.
Podsmevao se onome ko je nosio zdepasti skrojen kaput: "Izgleda kao žandarm u civilu." Kravatu je nosio meku, svilenu, lepršavu. Cipele je nosio na šiljak. Uvek su bile čiste, ma i po blatu išao. Voleo je da čuje: 'Gospodin Steva ima lepe cipele.' Šešir je nosio mek, nakrivljen na stranu. Nije ga skidao pri pozdravu, nego samo dodirivao prstom. Pažljivo je savijao cigaretu..."
Politički život Srbije kretao se tada između stranaka Radikalne, Naprednjačke i Liberalne, od kojih su dve potonje već bile na izdisaju.
Sa Srbima katolicima
Stevan Sremac nije bio veliki putnik. U Beč je išao sa ujakom, a kasnije je bio još samo u Mostaru i Dubrovniku, gde je ostao desetak dana. Dopadao mu se primorski dijalekat. Kupao se na Kolarini gde su dolazili dubrovački Srbi. Kada mu je jedan od njih savetovao: "Progutajte malo morske soli, to stvara apetit", odgovorio je: "Nemam računa. Niko me nije pozvao na ručak."
Družio se sa Ivanom Stojanovićem, katoličkim sveštenikom koji se izjašnjavao kao Srbin katolik. Dubrovnik je imao tada Maticu srpsku, koju je uređivao Antun Fabris za Srbe katolike, a njih je tada bilo 50.000, od Dubrovnika do Makarske. Sremac se sa Fabrisom prepirao oko politike jer je ovaj poštovao vođu srpskih radikala Nikolu Pašića, koga Sremac nije mogao da smisli, pa je govorio Fabrisu: "Zašto vi Pašića poštujete kao Svetog Vlaha? On od Svetog Vlaha ima samo bradu."
Sremac je prezirao naprednjake, a do smrti mrzeo radikale. Ove stranke su popile dosta otrova iz njegovog pera. Ipak, nije mu smetalo da se druži sa pojedinim političkim protivnicima ako su bili moralne ličnosti, kakav je, na primer, bio briljantni satiričar i ljuti radikal Radoje Domanović. Još kada je Sremac stigao u beogradsku gimnaziju, Pavle Popović se upoznao sa njim i tom prilikom rekao: "Jedan vaš školski kolega iz Niša rekao je o vama sve najbolje, ali da imate jednu manu. Vi ste liberal." Pisac mu je kroz smeh odgovorio: "A ja mislim da mi je to najbolja osobina."
