Zaboravljeni običaji: Udario jež na ježa
U našoj rubrici "Zaboravljeni običaji" prisećamo se kako su naši stari živeli.
- Viteške igre na tlu današnje Srbije, potekle su iz starih vremena, kada su zaista služile vojnicima za vežbu i jačanje tela i duha. Kasnije su se njima zabavljali u selima, posle napornih poljskih radova, i to samo muški. Jednu od njih, "ježeve" igrali su uglavnom odrasli, jer je teška za izvođenje, a može se igrati i zimi i leti, u sobi ili na livadi.
- Svaki igrač uzme pravu, oblu i glatku tanku motku od oko pola metra. Igrači se podele tako da ih ima jednako i posedaju u red, jedan naspram drugog. Sednu tako da im listovi budu uspravni, a kolena što bliže stomaku. Pod kolena svaki provuče motku, i uhvate se rukama za nju sa obe strane. Potom, klackajući se na stopalima i stražnjici svaki ide pravo ka drugu sa suprotne strane. Kada se susretnu, onda guraju jedan drugoga dok god se jedan ne preturi.
- Ko padne, smatra se pobeđenim. A kad padne, ne može lako da se podigne, osim da otpusti ruke sa motke, a to je u igri zabranjeno. Pobednik ima pravo da gazi parnjaka otežavajući mu da se vrati u prvobitni položaj i peva mu: "Ježole bodljivi, đavole guravi, star si bio, pa si se smirio", što znači, umro. Na kojoj strani bude više pobednika, oni imaju pravo da zajašu protivnike i to svaki svoga druga, makar taj pojedinačno bio pobednik. Pobeđeni su dužni da ih odnesu do utvrđene belege, i da ih vrate natrag.
- "Mečke" takođe igraju odrasli momci, a učestvuje najmanje troje ljudi. I tu se upotrebljava glatka motka, dugačka oko jedan i po metar. Igrači se prvo razbroje, i na koga padne poslednja reč iz brojalice, on je mečka, a na koga padne pretposlednja, on je mečak. Mečka ide bubulazeći, četvoronoške, a mečak je uzjaše i obavije rukama oko prsa, držeći pri tom motku ispod mečkinih grudi. Motka stoji tako da zadnji deo štrči ispod mečkinih nogu kao rep. Mečka sad ide, geguckajući se i noseći mečka, a mečkari pokušavaju da je uhvate za rep, ne bi li je zaustavili.
- Ko bi mečku zaustavio, dobio bi pravo da je jaše, a svakog trećeg lovca koji je u tom hodu i otimanju ne bi zaustavio, ona ima pravo da jaše. Igra je bila utoliko zanimljiva što se svakom igaču, naročito neiskusnom, na prvi pogled činilo da lako može da ispuni zadatak. Zbog toga su padale i opklade, a tegljenje motke i bubulaznenje je bila izvrsna vežba za jačanje ruku i nogu.
