Najbolji učitelj u Nišu
Nišlije su svog učitelja Stevana Sremca videle kao šarmantnog i uglađenog gospodina srednjeg rasta, uspravljenog, lepe glave sa nakrivljenim šeširom, glatko izbrijanim licem i već prosedom kosom, koja je ležala na ramenima, a ne na vratu.
Među učenicima je ostao najomiljeniji profesor niške gimnazije. Pamtili su ga nalakćenog levom rukom na katedru kako drži bradu između palca i kažiprsta, govori tečno, odmereno, prijatnim i jasnim glasom. Zapinjao je samo kada je izgovarao svoje ime, kod glasa "s".
Čitao je tako da se u razredu nije muva čula. Sremac je važio i za najbolje odevenog Nišliju. Svakog dana druga kravata, do tančina usklađena sa elegantnim odelom. Ovaj profesor nijednog đaka nije kažnjavao. Ljutitog su ga retko viđali, ali je i tada uspevao da se na vreme savlada.
Grudi za otadžbinu
Kako je Sremac ispitivao svoje učenike, postalo je priča za sebe. Jedan njegov đak, izvesni Zarić, bio je mali, kržljav, a odgovarao je u skladu sa svojim izgledom, sporo i mucavo, pa mu je profesor jednom prilikom savetovao:
- Kako bi bilo da se ti lupiš šakom u grudi i vikneš: "Svojim ću grudima zaštititi majku otadžbinu?"
Razredom se prolomio smeh. Smejao se i sam Zarić. Dogodovština se dugo prepričavala u niškoj gimnaziji.
Niš je u to doba, u drugoj polovini 19. veka, bio palanka od 20.000 duša i svako je želeo o svakome sve da zna, pa je odatle nastala i izreka koju je Stevan Sremac dobro zapamtio i njome se upravljao: "Selo svoj lebac jede, a tuđu brigu briži." A razlog je bio sledeći: pronelo se čaršijom, pa i đaci čuli, da njihov omiljeni profesor provodi noći u kafani sa ciganskim igračicama, čičecima i čengijama. Sremac je zaista imao sluha za lepu pesmu i svirku, a posebno flautu. Imao je i svoju pesmu "Grana od bora, pa kraj mora".
Ali, njegov boemski život ne samo da mu nije umanjio ugled kod učenika, nego su mnogi govorili da su ostali duhovno prazni pošto je Sremac napustio Niš. Otišao je u Beograd, ali su anegdote sa njim u glavnoj ulozi dugo kolale ovim gradom. Pošto je 1895. izašao na glas sa komedijom "Ivkova slava" koja je opisivala upravo društveni i domaći život Nišlija, njegovi đaci nisu bili uopšte iznenađeni, a još manje uvređeni kako ih je verno predstavio.
