Osveta zaljubljene krvopije
Širom nepregledne sremske ravnice vekovima unazad šapatom se pronose priče da se i ovde zapatilo zlo i da se ono ne može iskoreniti. Starina Tika Mraić živi u kući pored Dunava nedaleko od Belegiša i veliki je poznavalac istorije Srema, pa čak i onih misterija o kojima se uglavnom ćuti.
- Nešto pre prve polovine 18. veka ovde u naš ravni Srem, to sam čuo od starijih i podosta učenih ljudi, kako su kazivali, iz Banata, tačnije nedaleko od granice sa Rumunijom, u tim mestima blizu susedne države gde se pojavio grof Drakula, stigao je običaj do tada nepoznat Sremcima. Naime, prešlo je u obavezno da se pokojnik nakon obavljene sahrane, negde u večernjim satima, ponovo otkopa, a zatim ponovo vrati u zemlju, uz obrazloženje, da se ne povampiri! Ovaj običaj koji je stigao iz Banata u bratski Srem ostao je zabeležen i u Bečkom arhivu - priča Mraić.
Neverni kum
|
U mnogim selima u Sremu vodila se prava bitka sa vampirima. Tako je negde polovinom 18. veka naređeno da se ispita smrt svih meštana umrlih u toku januara i februara 1746.
- U izveštaju koji se i danas nalazi u bečkim arhivima stoji, da su svi umrli muškarci u ta dva kritična meseca nosili ime Gojko! Od tada počinje priča o vampiru Gojku.
Prema predanjima svi leševi su bili u poodmakloj fazi raspadanja, samo nije leš tog Gojka, za koga se govorilo da se povampirio. Oči su mu bile širom otvorene, iako ih je odmah nakon smrti njegova žena, kako to običaji nalažu, zaklopila. Iz ugla Gojkovih usta slivala se krv. Zato se vlada u Beču brže-bolje zainteresovala za taj fenomen. Nakon tog otkrića veoma brzo je umrlo 11 muškaraca i žena, a svi su imali pre smrti košmarne noći, i za 6-10 dana naglo kopnili, a nakon toga pojavio im se plavkasti beleg na vratu - nadugačko opisuje 88-godišnji Mraić.
Otad se širila legenda da je vampir Gojko naučio neke od ptica da govore, da je pripitomio vuka, te da može da učini šta hoće. A priča je ostala i danas. Kasnije se govorilo da je reč o lepom mladiću, koji je bio vrlo siromašan u koga se zaljubila lepa vlastelinova kći, ali da su njeni branili tu ljubav. Da li legenda ili istina, kažu da otkad se Gojko povampirio, njena porodica nije imala mirnog sna, te da su svi završili kao samoubice.
U sremskom selu Progar žitelji se kunu da postoji kuća duhova, a Sofija Harantuhova iz sremskog mesta Sot, koju samo godina deli od punog veka života, tvrdi da zle sile i te kako postoje.
- U strahu od vampira ljudi i dan-danas, bar ovde u ovom kraju Srema, u blizini Hrvatske, na ulazna vrata stavljaju vence belog luka, nekakve zamotuljke nalik na strašila, sve to u odbrani od vampira. Eto, sine moj, ja znam da gledam u šolju od crne kafe, iako sam gotovo slepa! Sve pogađam! Mnogi su u strahu od veštica i veštaca, to su kako narod kaže, oni ljudi koji imaju urokljive oči. Ma, svašta ima. Među nama ima i onih sa drugih planeta, milion posto - kaže nam u jednom dahu baka Sofija, koja se za jedan vek nagledala svega i svačega.
|
Otvorene oči pokojnika
|
