Svi srpski vampiri
Selo Zarožje kod Bajine Bašte i grad Valjevo nedavno su se toliko zakrvili da je jedan ogorčeni Zarožanin zvao policiju i prijavio - da su im Valjevci ukrali vampira! Najpoznatiju srpsku utvaru Savu Savanovića, kojeg je Milovan Glišić ovekovečio u pripoveci "Posle 90 godina", Valjevo je proglasilo svojim brendom i odabralo za glavnog promotera grada na poslednjem Sajmu turizma u Beogradu.
"Vampirski " štand je bio najposećeniji na sajmu, a dosetljivi Valjevci su trljali ruke. Zarožani prete sudom, uključila se i dijaspora i obećala novčanu potporu. Onda se uključila i crkva protestujući što se "ismeva srpski seljak i od njega pravi krvopija", pa je cela papazjanija kod praznovernih izazvala podozrenje da tu nisu čista posla, jer gde ima da vampir da poziva goste u valjevske manastire.
Sve svetske civilizacije poznaju mitske ličnosti s vampirskim aktivnostima. Kod starih Sumera Lilit, u antičkoj Grčkoj Lamija. Legende o drakulama imali su i stari Sloveni. Oni su spaljivali svoje mrtve da bi duša mogla da napusti telo, inače pokojnik može da ustane iz mrtvih, a njegova duša ostaje zauvek zarobljena na ovom svetu.
Sve što niste znali o vampirima
|
U raznim delovima slovenskog sveta vampir se naziva: vukodlak, lampir, lapir, vjedogonja, jedogonja, a najčešće - upir. Vampirima se bavio i Dušanov zakonik iz 1349. U članu 20 izričitio se zabranjuje iskopavanje leševa, njihovo probadanje kocem i spaljivanje. Selo u kome bi se ovo dogodilo moralo je da plati 500 perpera, a pop bi bio raspopljen.
Roman irskog pisca Brama Stokera "Drakula" iz 1897. napravio je od rumunskog kneza Vlada Cepeša (15. vek) najpoznatijeg krvopiju na svetu, iako je grof Drakula bio poznat po nabijanju na kolac. Otad se u svetu snimilo oko 250 filmova o vampirima, a Drakulin zamak u Transilvaniji prava je turistička atrakcija. Cepešu je inače srpska carica Ana, žena cara Uroša, bila tetka, pa je Drakulin na spisku darodavaca Hilandara na Svetoj gori.
Dok se Hrvati diče kravatom, srpska reč koja je doživela najveću internacionalnu slavu je vampir i ušla je u sve svetske jezike. Već 1734. ušla je u Oksfordski rečnik engleskog jezika. A da nisu u pitanju seoske priče, dokumenta su nam ostavili Austrijanci, za čije vlasti su se i suviše često povampirivali srpski seljaci. Interesantno je da se za turskog adeta Srbi nisu pretvarali u aveti.
Poznati vampiri iz regiona:
PIJAVICA - Slovenački vampir koji se sveti za sve nepravde koje su mu nanesene tokom života. Odnosi se i na sve osobe čiji su roditelji počinili incest. Hrane se rođacima. |
U austrijskom časopisu "Vossische Zeitung" iz 1725, u vreme kad Austrijska carevina vladala delom Srbije, nalazi se tekst "Vampir von Kisilevo", po kojem je u selu Kisiljevu kod Požarevca umro izvesni Petar Blagojević, a posle njega još 10 ljudi u naredna 24 časa. Na samrti bi ljudi izjavili da im se Blagojević ukazivao i da ih je davio, a njegova žena se klela da joj je u snu došao mrtav muž tražeći svoje opanke.
Iz Beča je poslat tim lekara, a otvaranjem sanduka je ustanovljeno da je Petrovo telo očuvano kao da je živ, a da u ustima ima sveže krvi. Posle Blagojevića selo je navodno morila i vampirka Ruža Vlajna, koja je seljacima razbijala zemljane sudove i dozivala ih poimenično sa Dunava.
Austrijski izvori pominju i Arnolda Paolea (Arnautin Pavle) koji je ratovao kao turski vojnik u Grčkoj i tamo navodno ubio vampira. Ubrzo se vratio i umro 1727. u selu Medveđa (u okolini Svilajnca, najverovatnije). Ubrzo je počeo da se pojavljuje u gluvo doba noći i davi svoje žrtve. Kad je 1731. iznenada umrlo 17 ljudi iz potpuno nejasnih razloga, austrijska vojna uprava u Beogradu poslala je januara 1732. zvaničnu komisiju na čelu s komesarom Johanesom Flikingerom. Oni su izvadili sve pokojnike, kojima su lica bila rumena i naduvena, a kosa i nokti porasli. Flikingerov izveštaj je objavljen u više novina i izazvao je u Evropi dugogodišnju diskusiju o vampirima.
Vodeničar Sava Savanović posle smrti nije napustio svoju vodenicu na reci Rogačici kod Bajine Bašte, pa bi seljak koji omrkne zdrav, osvanuo mrtav sa crvenom masnicom oko vrata. Po legendi Sava je ordinirao zabačenim putevima zapadne Srbije sve do 1880, kada je njegov grob pronađen i otkopan, a Savin kovčeg je proboden glogovim kocem. Iz kovčega su izletele dve noćne leptirice koje su davile novorođenčad po zapadnoj Srbiji još 30 godina posle toga.
Bolest vampirizma zaista postoji i naziva se porfirija. Na koži se pojavljuju čirevi i plikovi, a ne smeju se izlagati dnevnoj svetlosti. Do sada je zabeleženo samo 130 slučajeva širom sveta. Zovu je još i kraljevska bolest, jer se veruje da su britanski monarsi bolovali od nje. Među njima su škotska kraljica Meri, kralj Džejms I, kraljica Ana, kraljica Viktorija...
Tek 1997. su tri naučnika dobila dozvolu da otvore grob princeze Šarlote koja je u svojim pismima opisivala jake bolove u trbuhu, smanjenu pokretljivost, tamnocrvenu mokraću i plikove na licu. Analizom koštanih ostataka dokazano je da je princeza bolovala od porfirije.
Srpsko vampirsko nasleđe kao da je najviše zaživelo u Americi. Danas tamo živi oko 200 onih koji tvrde da su "pravi" vampiri, a onih koji umišljaju da su drakule ima u celom svetu oko 100.000. Tvrde da su rođeni kao vampiri i da su ceo život imali moći, da nisu trpeli svetlo, da su bili asocijalni... Lekari, pak, kažu da se iza vampirske karijere kriju duboki psihički problemi, kao što su podvojena ličnost, kompleks niže vrednosti, paranoja i šizofrenija.
Pročitajte još i:
