Množenje na prste
Pre više od sto godina, deca sa sela su slabo pohađala školu, a i ako bi završila nekoliko razreda, mnogima bi vremenom izvetrilo i to malo znanja, a naročito matematika. Ali, računanje i na selu postalo nasušna potreba, jer se moralo trgovati. Do dvadeset pet je nekako i išlo, a rezultat se mogao brojati i na prste, a onda je neko oštroumno pronašao kako bi prsti mogli da posluže kao tablica množenja za brojeve iznad šest.
U ovom računanju, palčevi obe ruke su broj 5, kažiprsti 6, veliki prst 7, domali 8, a mali je broj 9. Kada neko hoće da sazna koliki je proizvod dva broja, okrene šake jednu prema drugoj i stavi prste koji odgovaraju tim brojevima jedan na drugi. Najpre gleda koliko ima slobodnih prstiju koji su od tih prstiju okrenuti ka njemu. Toliko ima desetica u rezultatu. Potom se pomnože preostali prsti leve ruke, zajedno sa onim pritisnutim, sa preostalim prstima desne ruke. Taj broj se sabere sa deseticama, i dobija se tačan rezultat.
Ko hoće da pomnoži 7 sa 8, stavi domali prst desne ruke na veliki prst leve ruke, jer veliki prst predstavlja broj sedam, a domali je osam. Na desnoj ruci su okrenuta ka množiocu slobodna tri prsta, a na levoj dva, palac i kažiprst. Tih pet prstiju predstavlja pet desetica, ili broj 50. Na desnoj ruci je preostalo još dva prsta, slobodan i onaj koji predstavlja broj 8, a na levoj tri, "sedmica", srednji i domali. Kada se pomnože 2 i 3, dobija se 6. Oni se saberu sa 50, pa se dobija da je 7 puta 8 zaista 56.
Odavno se na Balkanu zarađivalo na matematičkim trikovima. Neko iz društva traži od drugoga da zamisli koji god hoće broj, i tvrdi da će ga pogoditi. Kad ovaj zamisli broj, majstor igre mu kaže: "Uzajmi u Pere još toliko, pa sve zbroj zajedno". Onda mu kaže: "Ja ti dam još dvadeset, pa to svemu pridodaj". Pošto je i to učinjeno, zatraži mu: "Sad podaj od svega Todoru polovinu, pa vidi koliko ti ostaje". Na taj ostatak "podaj Peru njegovo, pa će ti ostati deset".
Svi se čude kako je majstor pogodio, ali je račun, u stvari, jednostavan. Ako je neko zamislio broj šest, i pozajmio od Pere još toliko, to je dvanaest. Majstor mu je dao još dvadeset, i to je 32. Todoru je dao polovinu, pa je ostalo 16, a kad je vratio Peru njegovih šest, što je i broj koji je zamislio, zaista mu je ostalo deset. Trik je u tome da kod svakog broja ostane uvek polovina onog broja što mu je dao majstor.
