PERUŠIĆ

Čitalac Nikola Perušić iz Subotice delom je uspeo sam da nađe podatke o precima u rimokatoličkom uredu sela Verušića: otac Mirko, rođen 1939. (čitalac je propustio da navede ime i godinu rođenja svoje majke), i deda Grgo (u mađarskim zapisima Gergeldž/Gergelj), rođen 1896, umro 1959, oženjen Rozalijom Dević (1901-1977), kao i Grgin otac Ambrozius, rođen 1860, sa suprugom Kristom Nimčević (Nimcsevics). Mesto i vreme rođenja Ambrozijinog oca Ivana (Janoša) i supruge mu Ane Suč (Szucs) - čitaocu nisu poznati. O ranijim precima nema podataka, pa je nepoznata istorija Perušića iz okoline Subotice pre pojave čukundede Ivana za koga čitalac smatra da je živeo u vreme naseljavanja Bunjevaca u Bačku. Čitaočev čukundeda Ivan je morao, međutim, biti bar 20-ak godina stariji od sina Ambrozija pa je, dakle, rođen negde iza 1830-ih, a to je skoro vek i po posle naseljavanja Bunjevaca u Bačku, 1686. godine. Naš čitalac tvrdi da je "u 16. veku iz Like u Transilvaniju (tada u Ugarskoj), prešao Gašpar Perušić, nakon što ga je iz turskog ropstva izbavio šogor Petričević. A Gašpar je imao i sina Matu koji je poginuo u bici kod Barca na strani Mojsija Sekelja 1603, ali nema spomena da je imao potomaka." Čitalac se pita da li njihova loza potiče od Gašpara i Mate i odakle su, uopšte, njegovi naši preci došli u Suboticu?

Oslanjajući se na delo etnologa, akademika J. Erdeljanovića "O poreklu Bunjevaca" i neke druge radove, proizlazi da familija Perušić nije izvorno bunjevačkog porekla nego je bila, nesporno, srpsko-pravoslavna.

Prema Đ. Janjatoviću - "Prezimena Srba u Bosni" - još krajem 19. veka, bilo je porodica s prezimenom Peruš s krsnom slavom Sv. arhiđakon Stefan u parohiji Vrbica kod Livna, a Perušinović i Perušić, sa slavom Đurđevdan, u parohiji Brainci, kod Vlasenice, i parohiji Vareš.

U Crnoj Gori Perušići su zabeleženi u Kučima i Prčnju i Boki Kotorskoj, Perušina, odnosno Perušić u Stolivu - s napomenom da su došli iz Hercegovine i Gornjoj Lastvi kod Tivta, navodno iz Stare Crne Gore, te Peruškovići, u Kutima kod Risna i Herceg-Novom, doseljenici iz Popova Polja.

Objašnjavajući nedavno prezime Perišić zaključili smo da je patronimičko od zabeleženog hipokoristika Periša, nastalog od posrbljenog grčkog imena Petar - a spomenuli da nije nađen analogni oblik "Peruša".

U međuvremenu smo u predelu Livanjskog Polja našli prezime Peruš koje je možda i izvorni oblik (?) tog pretpostavljenog, nešto drugačijeg, "imena odmilja" koji je, zatim, postao i samostalno prezime, kasnije sa dodacima "ina" i (ov)ić.

Čini nam se manje uverljivim hipoteza da je Perušić samo pisarska izmena oblika Perišić, a navod o izbavljanju pretka iz turskog ropstva, elemenat porodične legende. Perušići su, sigurni smo, došli znatno kasnije i to kao pravoslavni Srbi, pa tek u Bačkoj pokatoličeni i "pobunjevčeni".