Zaboravljeni običaji: Jedan od sto
Viteškim igrama, koje su na Balkanu zaostale još od srednjeg veka, pridružile su se i neke koje su stigle sa Osmanlijama. Njima se takođe odmeravala muška snaga i veština. Najduže se zadržala igra Ten, ten, ten, i to najviše u okolini Mostara. Iako se u njoj koriste mnoge iskvarene turske reči, toliko se odomaćila da se često igrala na poselima.
Majstor u ovoj igri čučne nasred sobe, pa okreće turom i viče: "Ten, ten, ten!" Ostali koji koji stupaju viču isto i čekaju na koga će majstor pokazati turom. Taj pita majstora "Nepaim ben?", što znači: "Šta ću raditi?". Majstor mu odgovori "Jat burda sen", ili "Lezi ovde." Prozvani ne legne, nego čučne, a majstor drugog udari turom i ponavlja se razgovor, tako da sledećem naredi da uzjaše prvog, i tako sve dok bar četvorica ne čuče jedan na drugom. Sad prvi pita majstora šta da radi, a ovaj mu naredi "Izlazi odanlen!"
Prvi igrač se nekako izvuče, pa viče kao i drugi: "Ten", sve dok mu majstor ne naredi da i on nekoga uzjaše. Najsmešnije je bilo kada majstor zatraži nekom iz sredine, drugom ili trećem da se izvuče. Vešti igrači su uspevali da se ispuze otpozadi, ali je malo kome polazilo za rukom da pri tom ne obori i gornju dvojicu.
"Ići na ćabu" ili hodočašće mogli su da igraju samo muškarci s razvijenim osećajem za ravnotežu, kao današnji artisti na žici. Debeo konopac se razvuče preko sobe, od dva naspramna prozora, tako da visi nad podom oko metar i po. Igrač koji je "krenuo na ćabu" uzme dva jednaka, dugačka štapa i uz pomoć njih uzjaše konopac, prekrsti noge i trudi se da ostane na konopcu. Onda mu svi požele "srećan put", a balanser mora svima da odmahne rukom. Ako je "proturio pozdrave" a nije pao sa konopca, tada jedan iz družine izađe pred njega i pita: "Kud si krenuo, joldaš?", a ovaj mu odgovori: "Krenuo na ćabu, kardaš, no jesi li mi vidio družinu?"
"Jesam, rekli su ti da isturiš dvoje puške, pa kad oni čuju, pričekaće te." Hadžija tada mora da udari sa oba štapa o tavanicu. Ako mu i to uspe, onaj ga opet pita: "Bolan, zar ti nije žao konja, evo ti je obolio u zadnje noge?" Hadžija ispod konopca tada udari štapom o štap, kao da pokiva konja. Ako je i ovo srećno prošao, sledi novi zadatak. Konj mu se razuzdao, pa ga smiruje tako što će udariti štapom o štap, ispred sebe, a iznad konopca.
Većina igrača bi ovde već tresnula o pod. Samo jedan od sto igrača bi uspeo da izvši i poslednji zadatak, da "preturi bisage". To je značilo da levi štap stavi u desnu ruku, a desni u levu, a da ne padne, i onda je bio proglašavan za pravog hadžiju.
