Srpske snaje iz tuđine (2): Prva žena u Hilandaru
Stefan Dečanski, sin i naslednik kralja Milutina, ženio se dva puta. Njegov prvi brak, ali i velika ljubav s bugarskom princezom Teodorom, što nije bilo uobičajeno u diplomatskim brakovima, završili su se njenom preranom smrću. Potom se Dečanski oženio skoro 40 godina mlađom vizantijskom princezom Marijom. Zbog toga su mu često prebacivali da je krenuo očevim stopama.
Ovaj brak bi, međutim, bio mnogo skladniji od očevog da ga nisu remetili njeni rođaci međusobnim političkim razmiricama. O tome koliko je Stefan bio privržen Mariji, svedoči i podatak da je o pobedi nad Bugarima kod Velbužda 1330. prvo obavestio suprugu, pa tek onda Državni sabor.
Marija je na srpskom dvoru optuživana da je uticala na Stefana da presto ostavi njihovom sinu Simeonu Siniši, a ne sinu iz prvog Stefanovog braka Dušanu. Kada je Dušan ipak pobunom preuzeo presto 1331, Stefan se sa Marijom i decom sklonio u Nerodimlje, odakle je kasnije pobegao, i to sam, ostavivši porodicu na milost Dušanu i pobunjenoj vlasteli.
Ubrzo je Stefan ubijen u Zvečanu, ali Dušan nije naneo zlo očevoj porodici. Marija se formalno zamonašila, s tim da nije otišla u manastir već je nastavila dotadašnji život plemkinje, a njena deca, naročito Simeon, dobila su visoke položaje u Dušanovom carstvu. Dojučerašnja kraljica se oko 1337. udala za visokog velmožu, despota Jovana Olivera. Imala je svega 25 godina.
Car Dušan, sin bugarske princeze, i sam se oženio bugarskom princezom, ali iz druge dinastije. Princeza Jelena stigla je iz Bugarske, carevine u opadanju, u srpsko carstvo koje je tada bilo u usponu. Od početka je podsticala muža da osnaži državu, jer je Dušan umeo da bude uzdržan, a ona je potpuno osećala mogućnosti srpske države. Brak pun ljubavi u jednom momentu zapao je u krizu, jer Jelena dugo nije mogla da rodi.
Kada se Dušan već spremao da pronađe drugu ženu, supruga mu je podarila sina Uroša. Carica Jelena je bila veoma uticajna i u spoljnoj i unutrašnjoj politici, što pokazuje i njena uloga u proglašenju Srbije za carstvo, a srpske crkve u patrijaršiju polovinom 14. veka. U jednoj povelji car Dušan naziva svoju suprugu "carica moga carstva".
Mnogi su se plašili tako uticajne vladarke, jer su je smatrali prilično "netrpeljivom" u poređenju s Dušanom. Ipak, svi su je poštovali i slušali. Hrabra i odlučna, pratila je svoga muža u ratnim pohodima i na diplomatskim putovanjima. Carica Jelena se smatra ako ne jedinom, a onda makar prvom ženom koja je boravila u Hilandaru, na Svetoj gori.
Kneginja jakog srca
Kneginja Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića, koji je u sukobu vlastele oko srpskog prestola postao najjači, najverovatnije je vodila poreklo od carske loze Nemanjića. I istorija i narodna poezija pamte je kao primernu suprugu, majku i sestru. S ovlašćenjem Lazarevim vladala je Srbijom od Kosovske bitke do punoletstva svog sina Stefana Lazarevića 1397. Potom se zamonašila, ali je zadržala veliki uticaj u Srbiji. Pomagala je svom sinu, despotu u vođenju države i mirila ga sa bratom Vukom. Ostala je "srca jaka" i kad je, zarad mira, morala posle Kosovske bitke da pošalje ćerku Oliveru u harem sultana Bajazita. Uvek je vodila politiku kompromisa za dobrobit države i naroda. Njena zadužbina manastir Ljubostinja sazidan je, kaže predanje, na mestu gde se zaljubila u kneza Lazara.
Naime, epidemija kuge 1347. bila je jedan od razloga da crkva odobri taj boravak, ali i Dušanov i Jelenin nesumnjivi autoritet. Posle naprasne Dušanove smrti 1355, carica se zamonašila i nastavila život u Seru, na tlu današnje Grčke. I dalje se mešala u politiku, naročito u velikaške spletke, pa i u ratove. Sukobljavala se sa ćesarom Vojihnom i plemićem Uglješom Mrnjavčevićem.
Svoje odlične odnose sa sinom, carem Urošem, na kraju je pokvarila, jer se ponašala sve manje kao majka, a sve više kao političarka. Sina je nadživela, a knez Lazar Hrebeljanović, novi vladar Srbije, često se upravo s njom konsultovao oko političkih poteza i veoma poštovao Jelenin autoritet.
