Kobili pucaju leđa
Opisujući običaje iz naroda, tek se Vuk Karadžić polovinom 19. veka prvi pozabavio dečjim igrama, tako da se velikom broju ne znaju tačno poreklo i starina. Mnoge su se raširile po Balkanu i prenele se sa kolena na koleno do današnjih dana. Pojedine su vremenom postajale veštine kojima su se odmeravale muška snaga i spretnost, naročito one od kojih su takmičarima skoro pucala leđa, ruke i noge.
Kod "orlisa" se momci podele u dve jednake grupe, a ko pretekne, postaje čuvar. Prva grupa se postavi ukrug, pognutih leđa i glava, i svi se drže jedni drugima za ramena. Oni počinju lagano da se okreću. Negde na metar oko njih, opcrta se mali šanac. Druga grupa naskače prvoj na leđa, ali ima dve prepreke. Čuvar kruga ima zadatak da remenom šiba svakog ko uđe u šanac. Ako nekog od njih uspe da ošine, onda druga grupa prelazi ukrug, a prvi su pobedili.
Kada skakač uspe da skoči protivniku na grbaču, zajahani odbrojavaju do deset. Potom tresu krug kako bi skakača zbacili sa sebe, a čuvar šibne onog ko padne na zemlju. Skakači su pobedili ako uspeju svi da se zadrže na leđima protivnika. Zato je bilo najbolje da na krug skoče dvojica sa suprotnih strana, pa se onda snažno drže jedan za drugoga, kako bi nosačima bilo teško da ih zbace.
I u mnogo poznatijoj igri, zvanoj "trule kobile", momci se podele u dve jednake grupe. Sudija se nasloni na drvo ili zid, ispred sebe postavi ruke i dlanovima naviše isprepleće prste tako da pravi stepenik. Najsnažniji igrač iz prve grupe se sagne i u stepenik položi čelo, a sudiju obuhvati rukama oko pasa. Sledeći iz te grupe se takođe savije tako da mu je glava do zadnjice prvog, kao u današnjem ragbiju, i ruke mu obesi oko pasa. I tako redom, dok ima igrača. Oni čine "kobilu".
Iz druge grupe jedan po jedan iz zaleta skače na kobilu raširenih nogu, odupirući se rukama o leđa onih ispod. Pobeđuju ukoliko se rasporedi svaki na po jednog protivnika, pa se za prvog skakača birao najsnažniji, kako bi doskočio što bliže onom na stepeniku, i ostavio mesta za ostale. Od kada je prvi skočio, kobila broji do deset, pa počinje da se ljulja ne bi li oborila one na plećima. Skakačima nije dozvoljeno da se zadržavaju rukama.
Ako prvo pukne kobila, onda je izgubila, a ako prvo padne neko sa kobile, onda njegova grupa postaje kobila. U ovoj igri je ipak najviše stradavao sudija, jer svaki put kad neko skoči na kobilu, cela mu se nabija u stomak.
