Čuda "guber vode"
Smeštena u kotlini uz levu obalu Drine, među planinama Javor, Tara i Povlen, Srebrenica predstavlja pravu oazu lepote i zdravlja. Ovaj grad u Republici Srpskoj bio je nadaleko čuven po lekovitim izvorima. Prvi je turski putopisac Evlija Čelebija, još u 17. veku, objavio vest o mineralnoj vodi na ovom području.
Zapisao je da iz jednog rudnika srebra izvire "mala voda" koju je narod potom prozvao "srebrena voda". Neki su je nazvali i prokletom, jer su verovali da je ona uzrok jednoj bolesti, guši, koja je desetkovala kokoši. Srebreničko tlo je od davnina bilo puno zlata, cinka i olova, ali i podzemnih voda i minerala. Duga tradicija rudarstva, koja seže u doba pre Rimljana i stara je bar dva i po milenijuma, ostavila je brojne rudarske rovove, potkope i korale, što je pomoglo postepenom stvaranju brojnih mineralnih vrela i učinilo da ona izbiju na površinu.
Izvor lepotica
U Srebrenici postoji čak 48 izvorišta, a njih 16 je naučno ispitano i utvrđeno da su nesumnjivo lekoviti. Neki od tih izvora dobili su i narodno ime Izvor lepotica, Mali guber, Očna voda i Crni ili Veliki guber.
Prvi lekar koji je skrenuo pažnju na lekovitost srebreničkih voda jeste dr Hans Duler. Tada je, još početkom 19. veka, nastao i naziv guber-voda, pošto je utvrđeno da srebrenički izvori poseban uspeh postižu u lečenju kožnih bolesti, a naročito gube čija je epidemija zahvatala dobar deo Austrougarske monarhije. Osim toga, bolesnici su se već nakon nekoliko tretmana osećali bolje raspoloženi, a nestajale su im kvrge i otoci. Od tih vremena ne prestaje priča o srebreničkim guber-vodama, a analize i ispitivanja traju i danas.
