Ono naše što nekad bejaše: Zagrepčanin i Beograđanin otvorili sezonu
Jugoslovenski urednici između dva svetska rata isprva su stripove objavljivali tek povremeno, bez posebne uređivačke zamisli, a najčešće kao prilog uz članke, pa im ni vrednost nije bila veća od bilo koje druge ilustracije. Izdavačima su, naime, još bile nepoznate prednosti novog medija, naročito uticaj na prestiž i tiraž lista.
Zato je gotovo nezapaženo prošla pojava dva autora za čija će imena kasniji biti vezani mnogi značajni trenuci u razvoju jugoslovenskog stripa. Pored Andrije Maurovića, pojavio se još i Branko Vidić, najplodniji scenarista budućeg "Beogradskog kruga".
Branko Vidić se predstavio čitaocima ne kao autor stripa, nego kao urednik humorističkog lista "Vesele novine flert", čiji se prvi i jedini broj pojavio 1929. godine u izdanju beogradske Savremene štampe. Tada je objavio četiri strip-šale koje je preuzeo iz nekog stranog izdanja, pokazujući "nos" za strip, kome će se kao scenarista posvetiti počev od 1936. godine.
Jedan Zagrepčanin i jedan Beograđanin su tako najavili razdoblje burnog razvoja jugoslovenskog stripa i stvaranja dva izuzetno snažna središta na polju devete umetnosti. Ali, do naglog procvata domaćeg stripa i rađanja čitave plejade vrsnih umetnika trebalo je da prođe još nekoliko godina, kao i da strip konačno osvoji dnevnu i nedeljnu štampu, a potom i da dobije prva specijalizovana izdanja.
Originalni naslovi
Andrija Maurović se dvadesetih godina 20. veka najpre predstavio na stranicama zagrebačke "Koprive", crtanim šalama pod originalnim naslovima kao što su "Kad medalja ima dve strane", "Moderan brak" i "Posledice zagrebačke periferijske vožnje". Ipak, njegove prave mogućnosti pokazaće se tek u narednoj deceniji.
