I to je bio Balkan: Fijasko zbog ljubavi
Jelena Barjaktarović je bila loša glumica koja je doživela vrtoglavi uspeh, bar sudeći prema broju glavnih uloga u komadima, tek onda kada je na čelo Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu za upravnika došao Branislav Nušić.
Zna se da je gospođa Barjaktarović imala veoma lepu pojavu i lik, što je, kao i njene mlade godine, bilo od velikog značaja za slavnog komediografa i upravnika. Njemu je tada bilo već četrdeset leta, ali se on istinski, skoro kao školarac zaljubio u Jelenu, uprkos tome što je bila tuđa žena.
Nušić je glumici Jeleni pružio sve što je mogao. Za nju je kupljena naročita pozorišna garderoba sa lakovanim cipelama i svilenom haljinom koju je ona nosila i kada nije bila na pozornici i koju je ponela sa sobom u Beograd, kada je sa svojim mužem Dušanom napustila trupu. Bilo je to upravo u vreme kada je i Nušić napuštao Novi Sad.
Ona je mogla ne samo da bira uloge, nego su se za nju potpisivale i menice. Zato se i dogodilo da je ta Nušićeva prevelika, ali istinska ljubav bila jedan od glavnih, donedavno malo pominjanih uzroka što je u početku inače veoma uspešni pozorišni upravitelj doživeo fijasko, i materijalni i profesionalni.
Ko zna kako bi se ova ljubavna afera završila da Jelena Barjaktarović već 1908. godine nije podlegla bolesti koja je pokosila mnoge njene kolege, tada neizlečivoj tuberkulozi.
